Page 35 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

II

ATEIZAM I IZLAŽENJE IZ NIHILIZMA

1

Izumevanje ateizma. Zbog epikurejskog hrišćanstva
Erazma ili Montenja, hrišćanstva Gasendija, kanonika iz Dinja,
pironovskog hrišćanstva Pjera Sarona, profesora teologije u
Kondomu, koji je upravljao katedralnom školom u Bordou, deizma
protestanta Bela, deizma anglikanca Hobsa, ove autore ponekad
smatraju bezbožnicima, ateistima. I tu opet taj termin ne odgovara.
Heterodoksni vernici, slobodni mislioci, svakako, ali hrišćani,
oslobođeni filozofi, mada po tradiciji hrišćani, ova
dugačka povorka dopušta verovanje u Boga bez prinude
jedne pravovernosti koja se oslanja na vojsku, policiju i vlast. Autor
Eseja da važi za ateistu? A šta je sa njegovim hodočašćem u Notr
Dam de Loret? sa katoličkim ispovedanjima vere u njegovoj
glavnoj knjizi, sa njegovom privatnom kapelom, umiranjem u
prisustvu sveštenika, u trenutku, kažu, uznošenja duše? Ne, sav
taj otmeni filozofski svet veruje u Boga...
Međutim, potreban je prvi, izumitelj, izvesno lično ime kao
graničnik - polazeći od koga se može tvrditi: evo prvog ateiste,
onog koji kaže da Bog ne postoji, filozofa koji to misli, to tvrdi, to
jasno piše, neuvijeno, bez kićenja, a ne uz mnoge prećutne
pretpostavke, bezgraničnu opreznost i beskrajna uvijanja.
Radikalan ateista, otvoren, dokazan? Čak ponosan. Čovek čije se
javno ispovedanje vere - ako tako mogu reči... ne dedukuje, ne
proračunava, ne potiče od cepidlačkih pretpostavki čitalaca koji
love nekakav početak dokaza.

Ne mnogo daleko od otvoreno ateističkog vesnika, taj bi se
čovek mogao zvati Krištovao Ferejira, bivši portugalski jezuita koji
se odrekao vere pod japanskim mučenjem 1614. Godine 1636,
one godine kada Dekart radi na Raspravi o metodi, taj sveštenik,
čija vera mora da je bila veoma nejaka, ako je suditi o njoj po