Page 37 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 37

dokazuje,  razlaže,  argumentuje,  navodi, izveštava  o  svom
        tumačenju, svojim refleksijama, ali se oslanja, tako isto, na svoje
        komentare o svetu onakvom kakav jeste. Naslov to jasno kazuje:
        Spomen na misli i osećanja Žana Melijea i njegov uvod, takođe,
        koji najavljuje Jasne i očigledne dokaze o Taštini i Lažnosti svih
        Božanstava i svih Religija Sveta. Knjiga izlazi 1729, posle njegove
        smrti,  Melije  je  na  njoj  radio  velikim  delom  svog života.  Prava
        istorija ateizma počinje...

                                          2


              Organizovanje  zaborava.  Vladajuća  istoriografija  prikriva
        ateističku  filozofiju.  Osim  jednostavnog  zaboravljanja  opata
        Melijea,  neodređeno  navođenog  kao  neki  kuriozitet,  školski
        oksimoron - sveštenik bezvernik! - kad mu se učini čast da bude
        pomenut,  usput,  uzaludno  ćemo tražiti  dokaze  i  tragove  rada
        dostojnog tog imena o likovima francuskog materijalizma, recimo:
        gde  je  La  Metri,  usplamteii  veselnik,  don  Dešan,  izumitelj
        komunalističkog  hegelijanstva,  Holbah,  onaj  koji  proklinje
        Boga, Helvecijus,  sladostrasni  materijalista,  Silven  Marešal
        i njegov Rečnik ateiste, ali i ideolozi Kabanis, Volne ili Desti de
        Trasi?  Obično  su  prećutkivani  dok  bibliografija nemačkog
        idealizma kipti naslovima, radovima i istraživanjima.
              Primer: rad  barona  od  Holbaha ne  postoji  na  univerzitetu:
        nema  stručnog  ni  naučnog  izdanja  kod  uglednog  izdavača
        filozofske  literature;  nema  radova,  teza,  aktuelnog  istraživanja
        profesora  koji  ga  preporučuje;  nema dela u džepnim  izdanjima,
        naravno,  a  još  manje  u  Plejadi -  dok  Ruso,  Volter,  Kant  ili
        Monteskje  imaju  svoja  izdanja;  nema  kursa  niti  seminara
        posvećenih izlaganju i širenju njegovog mišljenja; nijedne jedine
        biografije... Žalosno!
              Univerzitet  i  dalje  prepričava  -  da  se  zadržimo  samo  na
        takozvanom  veku  Prosvećenosti  -  Rusoov  društveni ugovor,
        Volterovu tolerantnost, Kantov kriticizam ili podelu vlasti mislioca
        iz Brede, te muzičke hitove, te filozofske epinalske slike. A ništa o
        Holbahovom  ateizmu,  o njegovom  stimulativnom  istorijskom
        tumačenju biblijskih tekstova; ništa o kritici hrišćanske teokratije, o
   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42