Page 36 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

umesnosti argumenata koji mu nisu mogli doći u pravi čas
prilikom odricanja od vere, piše, u stvari, Otkrivenu podvalu,
eksplozivnu i radikalnu knjižicu.
Na samo tridesetak stranica on tvrdi: Bog nije stvorio svet;
uostalom, svet nikada nije ni stvoren; duša je smrtna; ne postoji ni
pakao ni raj, niti predestinacija; umrla deca oslobođena su
prvobitnog greha koji, u svakom slučaju, i ne postoji; hrišćanstvo
je izmišljotina; deset zapovesti su neprimenljiva glupost; papa,
nemoralna i opasna osoba; plaćanje misa, indulgencije,
ekskomunikacije, zabrane u ishrani, Marijina nevinost, mudraci sa
Istoka, sve su to koještarije; vaskrsnuće, nerazumna, smešna
i skandalozna priča, obmana; sveta tajna, ispovest, gluposti;
euharistija, metafora; strašni sud, neverovatno ludilo...
Može li biti žešćeg napada i koncentrisanije baražne paljbe?
A jezuita će nastaviti: Religija? Izum ljudi da za sebe obezbede
vlast nad sebi ravnima. Razum? Oruđe koje omogućuje da se bori
protiv svih tih ludorija. Krištovao Ferejira ruši sve te očevidne
izmišljotine. Znači, ateista? E, nije. Jer ni u jednom trenutku on ne
kaže, ne piše, ne tvrdi, i ne misli da Bog ne postoji. Pa onda, da bi
potvrdio tezu o spiritualisti koji je ipak vernik, ovaj jezuita se odriče
hrišćanske vere, dakako, ali se preobraća u zenbudistu... Prvi
ateista, ovoga puta ga još neće biti, ali nismo više tako daleko od
njega...
Čudo će nastupiti uskoro sa jednim drugim sveštenikom,
opatom Melijeom, svetiteljem, herojem i mučenikom za ateističku
stvar, koja se konačno može odrediti! Sveštenik u Etrepinjiju u
Ardenima, uzdržan za sve vreme trajanja službovanja, ako se
izuzme jedna prepirka sa vlastelinom sela, Žan Melije (1664-1729)
piše obimno Zaveštanje u kome sa pogani kalja Crkvu, Religiju,
Isusa, Boga, ah i aristokratiju, Monarhiju, Stari režim, on žigoše sa
neizrecivom žestinom društvenu nepravdu, idealističko mišljenje,
hrišćanski doloristički moral i u isto vreme zastupa izvestan
anarhistički komunalizam, jednu autentičnu, začetnu
materijalističku filozofiju i jedan iznenađujuće savremen
hedonistički ateizam.
Prvi put u istoriji ideja, jedan filozof - kada ćemo se oko toga
složiti? - posvećuje jedno delo pitanju ateizma: on ga zastupa,