Page 36 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 36

umesnosti  argumenata  koji  mu  nisu  mogli  doći  u  pravi  čas
        prilikom odricanja  od  vere,  piše,  u  stvari,  Otkrivenu  podvalu,
        eksplozivnu i radikalnu knjižicu.
              Na samo tridesetak stranica on tvrdi: Bog nije stvorio svet;
        uostalom, svet nikada nije ni stvoren; duša je smrtna; ne postoji ni
        pakao  ni  raj,  niti  predestinacija;  umrla deca  oslobođena  su
        prvobitnog greha koji, u svakom slučaju, i ne postoji; hrišćanstvo
        je  izmišljotina;  deset  zapovesti  su  neprimenljiva  glupost;  papa,
        nemoralna  i  opasna osoba;  plaćanje  misa,  indulgencije,
        ekskomunikacije, zabrane u ishrani, Marijina nevinost, mudraci sa
        Istoka, sve  su  to  koještarije;  vaskrsnuće,  nerazumna,  smešna
        i skandalozna  priča,  obmana;  sveta  tajna,  ispovest,  gluposti;
        euharistija, metafora; strašni sud, neverovatno ludilo...
              Može li biti žešćeg napada i koncentrisanije baražne paljbe?
        A jezuita će nastaviti: Religija? Izum ljudi da za sebe obezbede
        vlast nad sebi ravnima. Razum? Oruđe koje omogućuje da se bori
        protiv  svih  tih  ludorija.  Krištovao  Ferejira  ruši  sve  te  očevidne
        izmišljotine. Znači, ateista? E, nije. Jer ni u jednom trenutku on ne
        kaže, ne piše, ne tvrdi, i ne misli da Bog ne postoji. Pa onda, da bi
        potvrdio tezu o spiritualisti koji je ipak vernik, ovaj jezuita se odriče
        hrišćanske  vere,  dakako,  ali  se  preobraća u  zenbudistu...  Prvi
        ateista, ovoga puta ga još neće biti, ali nismo više tako daleko od
        njega...
              Čudo  će  nastupiti  uskoro  sa  jednim  drugim  sveštenikom,
        opatom Melijeom, svetiteljem, herojem i mučenikom za ateističku
        stvar,  koja  se  konačno može  odrediti!  Sveštenik  u  Etrepinjiju  u
        Ardenima,  uzdržan  za  sve  vreme trajanja  službovanja,  ako  se
        izuzme jedna prepirka sa vlastelinom sela, Žan Melije (1664-1729)
        piše obimno Zaveštanje u kome sa pogani kalja Crkvu, Religiju,
        Isusa, Boga, ah i aristokratiju, Monarhiju, Stari režim, on žigoše sa
        neizrecivom žestinom društvenu nepravdu, idealističko mišljenje,
        hrišćanski  doloristički  moral  i  u  isto vreme  zastupa  izvestan
        anarhistički    komunalizam,       jednu     autentičnu,     začetnu
        materijalističku   filozofiju   i   jedan iznenađujuće     savremen
        hedonistički ateizam.
              Prvi put u istoriji ideja, jedan filozof - kada ćemo se oko toga
        složiti?  -  posvećuje  jedno  delo  pitanju  ateizma: on  ga  zastupa,
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41