Page 40 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 40

se  Niče.  Sa  njim,  idealističko  spiritualističko,  judeo-hrišćansko,
        dualističko, što znači vladajuće mišljenje, može najzad da se baci
        u brigu: njegov dionizijski monizam, njegova logika moći, njegova
        genealoška metoda, njegova ateistička etika omogućavaju da se
        nazre izvesni izlaz iz hrišćanstva. Prvi put se radikalno i razrađeno
        post-hrišćansko mišljenje pojavljuje u zapadnom pejzažu.
              U šali(?), Niče piše u Ecce Homo da on deli istoriju na dva
        dela i da, onako isto kao sa Hristom, postoji ono pre i ono posle
        njega...  Filozofu  sa  Sils-Marije  nedostaje njegov  Pavle  i  njegov
        Konstantin, njegov histerični trgovački putnik i njegov planetarni
        imperator da bi svoje preobraćenje pretvorio u preobražaj celog
        sveta.  A  to, istorijski  govoreći,  uopšte  nije  poželjno.  Dinamit
        njegovog  mišljenja  predstavlja  suviše  veliku  opasnost  za
        onu nerazumnu stoku koju čine učesnici konkretne istorije.
              Ali,  na  filozofskom  polju,  otac  Zaratustre  je  u  pravu:  pre  i
        posle S onu stranu dobra i zla i Antihrista, to više nije isti ideološki
        svet:  Niče  otvara  brešu  u  judeo-hrišćanskom zdanju.  Ne
        ostvarujući  sam  celokupan  ateološki  zadatak, on  ga  konačno
        omogućuje. Otuda korisnost da se bude ničeanac. A to znači? Biti
        ničeanac - što ne znači biti Niče, kako misle budale  - isključuje
        preuzimanje glavnih teza opakog filozofa: želju za osvetom, večni
        povratak, natčoveka,  volju  za  moć,  fiziologiju  umetnosti  i
        ostale velike momente filozofskog sistema. Nema nikakve potrebe
        - koji bi tu bio interes? - smatrati da ste on, verovati da ste Niče, i
        morati  preuzeti  na  sebe  a  potom  zastupati celokupno  njegovo
        mišljenje. Jedino oni skromne pameti to zamišljaju...
              Biti ničeanac podrazumeva misliti polazeći od njega, tačno
        odakle se radilište filozofije sa njegovim prolaskom izmenilo. On
        se obraćao nevernim učenicima koji bi, samom svojom izdajom,
        sledili same sebe i nikoga drugog, čak ne ni njega. Pogotovu ne
        njega. Kamila, lav i dete iz Tako je govorio Zaratustra, uče jednoj
        dijalektici i  poetici  koje  treba  primenjivati:  očuvati  ga  i
        prevazići, sećati se njegovog dela, svakako, ali naročito oslanjati
        se na  to  delo  kao  što  se  oslanja  na  ogromnu  polugu  da  bi se
        pomerile filozofske planine.
              Otuda jedno novo i više radilište za ateizam: Melije je poricao
        svako božanstvo, Holbah je demontirao hrišćanstvo, Fojerbah je
   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45