Page 40 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

se Niče. Sa njim, idealističko spiritualističko, judeo-hrišćansko,
dualističko, što znači vladajuće mišljenje, može najzad da se baci
u brigu: njegov dionizijski monizam, njegova logika moći, njegova
genealoška metoda, njegova ateistička etika omogućavaju da se
nazre izvesni izlaz iz hrišćanstva. Prvi put se radikalno i razrađeno
post-hrišćansko mišljenje pojavljuje u zapadnom pejzažu.
U šali(?), Niče piše u Ecce Homo da on deli istoriju na dva
dela i da, onako isto kao sa Hristom, postoji ono pre i ono posle
njega... Filozofu sa Sils-Marije nedostaje njegov Pavle i njegov
Konstantin, njegov histerični trgovački putnik i njegov planetarni
imperator da bi svoje preobraćenje pretvorio u preobražaj celog
sveta. A to, istorijski govoreći, uopšte nije poželjno. Dinamit
njegovog mišljenja predstavlja suviše veliku opasnost za
onu nerazumnu stoku koju čine učesnici konkretne istorije.
Ali, na filozofskom polju, otac Zaratustre je u pravu: pre i
posle S onu stranu dobra i zla i Antihrista, to više nije isti ideološki
svet: Niče otvara brešu u judeo-hrišćanskom zdanju. Ne
ostvarujući sam celokupan ateološki zadatak, on ga konačno
omogućuje. Otuda korisnost da se bude ničeanac. A to znači? Biti
ničeanac - što ne znači biti Niče, kako misle budale - isključuje
preuzimanje glavnih teza opakog filozofa: želju za osvetom, večni
povratak, natčoveka, volju za moć, fiziologiju umetnosti i
ostale velike momente filozofskog sistema. Nema nikakve potrebe
- koji bi tu bio interes? - smatrati da ste on, verovati da ste Niče, i
morati preuzeti na sebe a potom zastupati celokupno njegovo
mišljenje. Jedino oni skromne pameti to zamišljaju...
Biti ničeanac podrazumeva misliti polazeći od njega, tačno
odakle se radilište filozofije sa njegovim prolaskom izmenilo. On
se obraćao nevernim učenicima koji bi, samom svojom izdajom,
sledili same sebe i nikoga drugog, čak ne ni njega. Pogotovu ne
njega. Kamila, lav i dete iz Tako je govorio Zaratustra, uče jednoj
dijalektici i poetici koje treba primenjivati: očuvati ga i
prevazići, sećati se njegovog dela, svakako, ali naročito oslanjati
se na to delo kao što se oslanja na ogromnu polugu da bi se
pomerile filozofske planine.
Otuda jedno novo i više radilište za ateizam: Melije je poricao
svako božanstvo, Holbah je demontirao hrišćanstvo, Fojerbah je