Page 42 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Talmud i Tora, Biblija i Novi zavet, Koran i Hadid 23 ne
izgledaju dovoljna jemstva da filozof izabere između jevrejske,
hrišćanske ili muslimanske mizoginije, da se opredeli protiv
svinjskog mesa i alkohola, ali za veo ili zar, da ide u sinagogu,
hram, crkvu ili džamiju, ona mesta na kojima se inteligencija loše
oseća i na kojima se već vekovima pretpostavlja pokoravanje
dogmama i potčinjavanje Zakonu - znači onima koji polažu pravo
na to da su izabrani, poslati i reč Boga.
U vreme kada se postavlja pitanje nastave veronauke u školi
pod izgovorom da se stvara društvena veza i da se nanovo spaja
zanemarena zajednica - usled liberalizma koji svakodnevno
izaziva negativnosti, podsetimo na to - dok se rađa novi tip
društvenog ugovora i ponovo nalaze zajednički izvori -
monoteistički u ovom slučaju - čini mi se da se može dati prednost
nastavi ateizma. Radije Genealogija morala nego poslanice
Korinćanima.
Želja da se kroz prozor vrati Biblija i ostale monoteističke
burgije koje su viševekovni filozofski napori izbacili kroz vrata -
među kojima Prosvećenost i Francuska revolucija, socijalizam i
Komuna, levica i Narodni front, libertenski duh i Maj 68, ali i Frojd
i Marks, Frankfurtska škola i škola sumnje ničeanaca sa francuske
levice - to znači doslovno i etimološki pristati na reakcionarno
mišljenje. Ne na način Žozefa de Metra, Luja de Bonaa ili Blana
de Sen-Bonea - tih suviše krupnih lija - već na onaj gramšijevski,
s povratkom na razvodnjene, prikrivene, prerušene, licemerno-
reaktivirane ideale judeo-hrišćanstva.
Ne obasipaju se jasno pohvalama zasluge teokratije, ne ubija
se 1789 - premda... - ne objavljuje se otvoreno delo pod naslovom
O papi da bi se veličala preuzvišenost političke moći pape, već se

23 Hadid označava tradiciju koja se odnosi na Muhamedove reči
i dela. Vremenom, Hadid postaje uz Koran - koji je glavni izvor
čitavog islama - važan religijski i svetovni instrument za
regulisanje života zajednice. (Prema Pojmovniku islama R.
Božovića i V Simića)