Page 101 - Alhemičar
P. 101

то значити да није била реч о правој Љубави, оној која
               говори Језик Света.

               Алхемичар  је  избрисао  круг  на  тлу  и  змија  хитро
               нестаде  међу  камењем.  Младић  се  сетио  продавца
               кристала који је одувек желео да иде у Меку и Енглеза
               који је тражио једног Алхемичара. Сетио се жене која је
               веровала  пустињи  и  пустиња  јој  је  једног  дана  довела
               особу коју је желела да воли.
                  Узјахали  су  коње  и  овога  пута  младић  је  пратио
               Алхемичара.  Ветар  је  доносио  звуке  оазе,  а  он  је
               покушавао  да  препозна  Фатимин  глас.  Оног  дана  није
               отишао на бунар због битке.
                  Али  ове  ноћи,  док  су  посматрали  змију  која  је
               стајала  у  кругу,  необични  коњаник  са  својим  соколом
               на  рамену  говорио  је  о  љубави  и  благу,  о  женама
               пустиње и његовој Личној Легенди.
                  – Поћи ћу с тобом – рече младић. Истог тренутка је
               осетио мир у срцу.
                  – Кренућемо сутра, пре изласка сунца – једноставно
               рече Алхемичар.


                                          •


               Младић није тренуо читаве ноћи. Два сата пре сванућа
               пробудио је једног од момака који су спавали у његовом
               шатору  и  замолио  га  да  му  покаже  где  живи  Фатима.
               Заједно су изашли и отишли донде. Заузврат, младић му
               је дао новца да купи једну овцу.
                  Затим га је замолио да открије где спава Фатима, да
               је  пробуди  и  да  јој  каже  да  је  младић  чека.  Млади
               Арапин га послуша и заузврат доби још новца да купи и
               другу овцу.





                                          101
   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106