Page 101 - Alhemičar
P. 101
то значити да није била реч о правој Љубави, оној која
говори Језик Света.
Алхемичар је избрисао круг на тлу и змија хитро
нестаде међу камењем. Младић се сетио продавца
кристала који је одувек желео да иде у Меку и Енглеза
који је тражио једног Алхемичара. Сетио се жене која је
веровала пустињи и пустиња јој је једног дана довела
особу коју је желела да воли.
Узјахали су коње и овога пута младић је пратио
Алхемичара. Ветар је доносио звуке оазе, а он је
покушавао да препозна Фатимин глас. Оног дана није
отишао на бунар због битке.
Али ове ноћи, док су посматрали змију која је
стајала у кругу, необични коњаник са својим соколом
на рамену говорио је о љубави и благу, о женама
пустиње и његовој Личној Легенди.
– Поћи ћу с тобом – рече младић. Истог тренутка је
осетио мир у срцу.
– Кренућемо сутра, пре изласка сунца – једноставно
рече Алхемичар.
•
Младић није тренуо читаве ноћи. Два сата пре сванућа
пробудио је једног од момака који су спавали у његовом
шатору и замолио га да му покаже где живи Фатима.
Заједно су изашли и отишли донде. Заузврат, младић му
је дао новца да купи једну овцу.
Затим га је замолио да открије где спава Фатима, да
је пробуди и да јој каже да је младић чека. Млади
Арапин га послуша и заузврат доби још новца да купи и
другу овцу.
101