Page 105 - Alhemičar

– Постоји само један начин да се учи – узврати
Алхемичар. – Кроз деловање. Све што је требало да
знаш научио си на овом путу. Само још нешто
недостаје.
Младић је хтео да чује о чему је реч, али Алхемичар
је био задубљен у посматрање хоризонта, очекујући
повратак сокола.
– Зашто те зову Алхемичар?
– Зато што то јесам.
– А у чему је била грешка других алхемичара који су
тражили злато а нису га нашли?
– Тражили су само злато – одговори његов сапутник.
– Тражили су благо своје Личне Легенде, не желећи да
живе сопствену Легенду.
– Шта још треба да знам? – био је упоран младић.
Али Алхемичар је и даље гледао према хоризонту.
После извесног времена, соко се вратио с ловином.
Ископали су рупу и у њој запалили ватру, како нико не
би могао да види пламен.
– Ја сам Алхемичар зато што сам Алхемичар – рече
он док су припремали јело. – Савладао сам наук својих
предака које су учили њихови преци и све тако, од
постања света. У то доба, сав наук о Великом Делу
могао је да се испише на обичном смарагду. Али људи
су престали да придају значај једноставним стварима и
почели су да пишу трактате, тумачења и филозофске
студије. Такође су почели да тврде како боље од осталих
познају пут. Али Смарагдна Таблица је и данас у
животу.
– И шта је писало на Смарагдној Таблици? –
интересовао се младић.
Алхемичар је почео нешто да шара по песку и за то
му није требало више од пет минута. Док је он то радио,
младић се сетио старог краља, трга на коме су се једног

105