Page 97 - Alhemičar

– Али ништа од тога није близу Пирамида – рече
Алхемичар.
– Имам Фатиму. Она је веће благо од свега што сам
успео да сакупим.
– Ни она није близу пирамида.
Појели су кобце у тишини. Алхемичар је отворио
једну флашу и наточио црвену течност у младићеву
чашу. Било је то вино, једно од најбољих вина које је у
животу пио. Али вино је било законом забрањено.
– Није зло оно што улази у човекова уста, него је зло
оно што из њих излази – рече Алхемичар.
Младић се од вина расположио. Али Алхемичар му
је уливао страх. Сели су испред шатора, посматрајући
светлост месеца, која је засењивала звезде.
– Пиј и мало се опусти – рече Алхемичар,
примећујући да је младић постајао све веселији. –
Одмори се као што се обично ратник одмара пред
битку. Али не заборави да ти је срце тамо где се налази
твоје благо. И да твоје благо мора да буде пронађено да
би све што си открио на путу могло да има смисла.
Сутра ћеш продати камилу и купити коња. Камиле су
непоуздане: пређу на хиљаде корака и не показују
никакав знак умора. Међутим, изненада падну на
колена и липшу. Коњ се полако замара, тако да увек
можеш да знаш колико да захтеваш од њега, односно
када му је време да липше.

•

Следеће ноћи младић се са коњем појавио пред
Алхемичаревим шатором. Мало је почекао и
Алхемичар се појавио јашући свог пастува, док му је на
левом рамену стајао соко.

97