Page 126 - Alhemičar

Снажан млаз Љубави шикнуо му је из срца и младић
поче да се моли. Била је то молитва коју никада раније
није изговорио, јер је то била молитва без речи и без
захтева. Није се захваљивао што су овце пронашле
испашу, нити је молио да му боље иде продаја
кристала, нити је тражио да жена коју је срео сачека
његов повратак. У тишини која је уследила, младић је
схватио да пустиња, ветар и Сунце такође траже
знакове које је ова Рука исписала, и настојали су да
следе свој пут и схвате оно што је било написано на
једном обичном смарагду. Знао је да су ти знакови
расути по Земљи и по Свемиру, и да њихов изглед није
имао никакав мотив нити значење, и да ни пустиње ни
ветрови ни сунца, а ни људи не знају зашто су створени.
Али ова Рука је имала разлог за све то и само је она
била у стању да чини чуда, да претвара океане у
пустиње и људе у ветар. Јер само је она знала која то
виша сврха гура Васељену према тачки где ће се шест
дана стварања претворити у Велико Дело.
И младић је заронио у Душу Света и видео да је
Душа Света део Душе Бога и видео је да је Душа Бога
његова сопствена душа. И да је, према томе, могао да
чини чуда.

•

Тога дана симум је дувао као никад. Арапи су
генерацијама препричавали легенду о младићу који се
претворио у ветар, скоро потпуно уништио један војни
логор и супротставио се моћи најзначајнијег генерала
пустиње. Када је симум престао да дува, сви су
погледали према месту где је стајао младић. Њега тамо
више није било; налазио се поред једног стражара,
скоро сасвим затрпаног песком, који је стражарио на
другом крају логора.

126