Page 127 - Alhemičar

Магија је уплашила људе. Само две особе су се
смешиле: Алхемичар, зато што је нашао правог
ученика, и генерал, зато што је ученик схватио славу
Бога.
Наредног дана генерал се опростио од младића и од
Алхемичара и дао им пратњу да иде с њима докле год
то они желе.

•

Путовали су читав дан. Када је почело да се смркава,
стигли су пред један коптски манастир. Алхемичар је
отпустио пратњу и сјахао.
– Одавде настављаш сам – рече Алхемичар. – До
Пирамида има још само три сата.
– Хвала – рече младић. – Научио си ме Језику Света.
– Само сам те подсетио на оно што си већ знао.
Алхемичар је закуцао на врата манастира. Један
калуђер, сав у црном, изађе пред њих. Пошто је с њим
изменио неколико речи на коптском, Алхемичар позва
младића да уђу.
– Замолио сам га да ми на кратко уступи кухињу –
рече он.
Отишли су до манастирске кухиње. Алхемичар је
упалио ватру, а калуђер донесе мало олова, које је
Алхемичар растопио у једној гвозденој посуди. Када се
олово растопило, Алхемичар је из своје торбе извадио
оно чудно јаје од жућкастог стакла. Састругао је слој
дебљине власи, увио га у восак и убацио у посуду са
оловом.
Мешавина је поцрвенела као крв. Алхемичар је онда
скинуо суд са ватре и оставио да се охлади. За то време
с калуђером је разговарао о рату племена.

127