Page 125 - Alhemičar

– А зашто кажеш да ја не познајем Љубав? – упита
Сунце.
– Јер Љубав не значи бити непомичан као пустиња,
нити лутати светом као ветар, нити све посматрати
издалека као ти. Љубав је сила која преображава и
побољшава Душу Света. Када сам први пут у њу продро,
учинило ми се да је савршена. Али касније сам схватио
да је она одраз свих створења и да има своје ратове и
своје страсти. Душа Света се храни нама, а земља на
којој живимо биће боља или лошија сходно томе колико
смо ми добри или лоши. И ту ступа на сцену снага
љубави, јер кад волимо, увек желимо да будемо бољи
него што јесмо.
– Шта ти хоћеш од мене? – упита Сунце.
– Да ми помогнеш да се претворим у ветар –
одговори младић.
– У природи је познато да сам ја једно од
најмудријих створења – рече Сунце. – Али не умем да
те претворим у ветар.
– Коме, онда, да се обратим?
Сунце је за тренутак поћутало. Ветар је слушао и
спремао се да целом свету саопшти да је његово знање
ограничено. Међутим, није било начина да се избегне
тај младић, који је говорио Језик Света.
– Разговарај с Руком Која Је Све Написала – рече
Сунце.

Ветар је подвриснуо од задовољства и почео да дува
јаче него икад. Чупао је шаторе из песка, а стока се
ослободила веза. На стени, људи су се држали један за
другог да их ветар не би далеко однео. Младић се онда
окренуо Руци Која је Све Написала. И пре него што је
ишта проговорио, осетио је да Васељена ћути и он је
такође заћутао.

125