Page 47 - Alhemičar

– Промет се прилично повећао – рече младићу када
је муштерија изашла. – Захваљујући томе могу боље да
живим, а и ти ћеш за кратко време поново доћи до
својих оваца. Шта више да тражи човек од живота?
– Треба само да следимо знакове – оте се младићу; и
одмах се покаја, јер Продавац никад није срео краља.
„То се зове Повољан Почетак, почетничка срећа. Јер
живот захтева да свако проживи своју Личну Легенду“,
говорио је старац.
Продавац је, међутим, слушао шта младић говори.
Само његово присуство у радњи било је некакав знак. А
како су дани пролазили, и како се новац сливао у касу,
он се није покајао што је запослио Шпанца. Иако је
младић зарађивао више него што би требало, пошто је
био убеђен да се продаја неће никада повећати,
понудио му је велику провизију, а инстинктивно је
осећао да ће младић ускоро да се врати својим овцама.
– Зашто си хтео да упознаш Пирамиде? – упита да би
скренуо разговор с витрине.
– Зато што су ми о њима стално причали – рече
младић, избегавши да исприча свој сан. Сада је благо за
њега било успомена, увек болна, и младић је избегавао
да о томе мисли.
– Овде нисам срео никога ко би желео да пређе
пустињу само да би упознао Пирамиде – рече
Продавац. – То је само гомила камења. Могао би да
изградиш једну и у сопственом дворишту.
– Никада нисте сањали о путовањима – рече младић,
дочекујући новог купца који је улазио у радњу.

Два дана касније старац се вратио на причу о витрини.
– Не волим промене – рече Продавац. – Ни ја ни ти
нисмо као Хасан, богати трговац. Он ако нешто
погрешно купи, то га много не погађа. Али нас двојица
смо осуђени да увек живимо са својим грешкама.

47