Page 48 - Alhemičar
P. 48

TТо је тачноT, помисли младић.
                  – Због чега хоћеш ону витрину? – рече Продавац.
                  – Желим брже да се вратим својим овцама. Треба да
               искористимо  док  је  срећа  на  нашој  страни  и  све
               учинимо  да  јој  помогнемо  исто  као  што  она  нама
               помаже. То се зове Повољан Почетак. Или „почетничка
               срећа“.
                  Старац поћута неко време. Затим рече:
                  – Пророк  нам  је  дао  Куран  и  пет  дужности  којих
               морамо да се придржавамо док смо живи. Најважнија
               је:  Бог  је  само  један.  Остале  су:  молите  се  пет  пута
               дневно,  постите  за  време  Рамазана  и  уделите
               милостињу сиромашнима.
                  Заћутао  је.  Очи  су  му  се  напуниле  сузама  док  је
               говорио о Пророку. Био је усрдан верник и настојао је
               да живи живот у складу с муслиманским законом.
                  – А која је пета? – упита младић.
                  – Пре  два  дана  си  рекао  да  никад  нисам  сањао  о
               путовањима –  одговори  Продавац. –  Пета  дужност
               сваког муслимана јесте да једном у животу оде на пут.
               Треба  да  одемо,  барем  једном  у  животу,  у  свети  град
               Меку. Мека је много даље од пирамида. Када сам био
               млад, више сам волео да оно мало новца који сам имао
               употребим  за  отварање  радње.  Мислио  сам  да  ћу  се
               обогатити да бих једног дана отпутовао до Меке. Почео
               сам  да  зарађујем  новац,  али  нисам  могао  никоме  да
               поверим  бригу  о  кристалу  јер  то  је  веома  осетљива
               роба. Истовремено сам гледао како испред моје радње
               многи  људи  пролазе  идући  у  правцу  Меке.  Било  је
               богатих  ходочасника,  који  су  ишли  с  читавом  свитом
               слугу и камила, али је највећи број тих људи био много
               сиромашнији од мене.
                  Сви су одлазили и враћали се задовољни, а на врата
               својих кућа стављали су симболе свог ходочашћа. Један
               од њих, обућар који је живео од крпљења туђих чизама,


                                          48
   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53