Page 49 - Alhemičar
P. 49
рекао ми је да је скоро годину дана ходао пустињом,
али га је то мање замарало него кад је морао да пређе
само неколико квартова у Тангеру да би купио кожу.
– А зашто сада не одете у Меку? – упита младић.
– Зато што ме једино Мека одржава у животу.
Захваљујући њој успевам да поднесем све ове
једноличне дане, ове неме чаше по рафовима, ручак и
вечеру у оном грозном ресторану. Плашим се да
остварим свој сан, па да после више немам разлога да
живим. Ти сањаш о овцама и пирамидама. Другачији си
од мене, јер желиш да оствариш своје снове. Само
желим да сањам о Меки. По хиљаду пута сам замишљао
како прелазим пустињу, како стижем на трг на коме се
налази Свети Камен, како правим седам обавезних
кругова пре него што га додирнем. Већ сам замислио и
који ће људи стајати поред мене, испред мене, као и
разговоре које ћемо водити и молитве које ћемо заједно
изговарати. Али бојим се да ће то представљати за мене
велико разочарање и зато више волим само да сањам.
Тог дана Продавац је дозволио младићу да направи
витрину. Не виде сви снове на исти начин.
•
Прошла су још два месеца и захваљујући новој витрини
у радњу су свраћали бројни купци. Младић је израчунао
да ће, уколико буде радио још шест месеци, моћи да се
врати у Шпанију и да купи својих шездесет оваца и још
шездесет оваца. Тако би за мање од годину дана
удвостручио своје стадо и био би у стању да послује са
Арапима, јер је већ успео да научи тај чудни језик. Од
оног јутра на пијаци он више није користио Урим и
Тумим јер је Египат за њега постао само сан, далек
колико и Продавчев сан о Меки. Иначе, младић је сада
49