Page 84 - Alhemičar

потражио неку шкољку, јер је знао да је ова пустиња, у
нека давна времена, била једно велико море. Затим је
сео на један камен и препустио се чарима хоризонта
који се простирао пред њим. Није успевао да схвати
љубав лишену посесивности; али Фатима је била жена
пустиње, и ако је неко томе научио, то је била пустиња.
Остао је тако, не мислећи ни на шта, све док изнад
главе није наслутио неко кретање. Погледавши у небо,
угледао је два кобца, како лете веома високо.
Младић је почео да посматра кобце и шаре које су
исписивали по небу. Оне су изгледале произвољно, али
су за младића имале неки смисао. Само није успевао да
га докучи. Онда је одлучио да кретање птица доследно
прати погледом како би можда успео нешто да прочита.
Можда ће му пустиња моћи објаснити шта је то љубав
без поседовања.
Сан је почео да га обузима. Срце је од њега захтевало
да не заспи: уместо тога, требало је да се преда. TУправо
сам почело да улазим у тајну Језика Света, и све на овој
земљи има смисла, чак и лет кобацаT, рече. И
искористило је прилику да се захвали што је пуно
љубави према једној жени. TКада се воли, ствари имају
још више смислаT, помисли.
Одједном, један кобац се нагло обрушио на другог.
Када се то десило, младићу се на кратко указа једна
војска како с исуканим сабљама упада у оазу.
Привиђење је нестало, али га је добро уздрмало. Он је
чуо приче о привиђењима, а нека је и видео: то су биле
фатаморгане, односно жеље које су се отелотворавале
на песку пустиње. Међутим, његова жеља није била да
нека војска освоји оазу. Помислио је да на то заборави
и врати се својим мислима. Поново је покушао да се
концентрише на пустињу боје руже и на камење. Али
нешто у срцу му није дало мира.

84