Page 85 - Alhemičar

TУвек следи знаковеT, рекао је стари краљ. И младић
помисли на Фатиму. Сетио се оног што је видео и
предосетио да ће се то убрзо догодити.
С великом муком изашао је из транса у који је пао.
Устао је и почео да корача у правцу урминих палми.
Још једном је успео да схвати различите говоре ствари:
овог пута пустиња је представљала безбедност, а оаза се
претворила у опасност.

Камилар је седео у подножју урмине палме и такође
посматрао залазак сунца. Угледао је младића како се
појављује иза једне дине.
– Нека војска се приближава – рече. – Имао сам
привиђење.
– Пустиња испуњава људско срце привиђењима –
одговорио је камилар.
Али младић му је испричао причу о кобцима:
посматрао је њихов лет и тада се изненада загњурио у
Душу Света.
Камилар је ћутао; схватао је шта младић говори.
Знао је да било шта на лицу земље може да исприча
причу свих ствари. Ако би отворио неку књигу на било
којој страници, или погледао нечији длан, или у карте,
или лет птица, или било шта, сваки човек би пронашао
неку везу с оним што тренутно проживљава. Заправо,
ствари нису показивале ништа, него су људи,
посматрајући ствари, откривали начин да се продре у
Душу Света.
Пустиња је била пуна људи који су се издржавали од
тога што су умели да лако продру у Душу Света. Били
су познати као Пророци, од којих су зазирале жене и
старци. Ратници су ретко одлазили код њих јер нико
није могао ући у битку знајући када ће умрети. Ратници
су више волели укус борбе и изазов непознатог;
будућност исписана Алаховом руком и шта год да је Он

85