Page 81 - Alhemičar

– То и хоћу. Одмах ћу почети.
Одмах пошто је Енглез отишао, Фатима је стигла са
својим врчем по воду.
– Дошао сам да ти кажем нешто сасвим једноставно
– рече младић. – Хоћу да постанеш моја жена. Волим
те.
Девојци се просу нешто воде из врча.
– Овде ћу те чекати сваког дана. Прешао сам
пустињу у потрази за благом које се налази близу
пирамида. Рат је замене био право проклетство. Сада је,
међутим, прави благослов јер ме је довео до тебе.
– Рат ће се једног дана завршити – рече девојка.
Младић је погледао према урминим палмама оазе. Био
је пастир. И овде је било много оваца. Фатима је била
важнија од блага.
– Ратници трагају за својим благом – рече девојка
као да чита младићеве мисли. – А жене пустиње су
поносне на своје ратнике.
Затим је допунила свој врч и отишла.

Младић је сваког дана одлазио на бунар да сачека
Фатиму. Испричао јој је како је живео као пастир,
затим о краљу и продавници кристала. Постали су
пријатељи и осим оних петнаест минута које је с њом
проводио, остатак дана му се чинио бескрајним. Када је
прошло скоро месец дана откако су стигли у оазу, Вођа
Каравана је сазвао све на окуп.
– Не знамо када ће се рат завршити и не можемо да
наставимо пут – рекао је. – Борбе ће можда трајати
дуго, можда годинама. На обе стране су снажни и
одважни ратници, а такође обе војске сматрају да је
ратовање питање части. То није рат између добрих и
злих. То је рат између снага које се боре за исту власт и
када плане таква врста рата, он траје дуже него остали –
јер Алах је уз обе стране.

81