Page 80 - Alhemičar

– Такво име имају и неке жене у земљи одакле
долазим.
– То је име Пророкове ћерке – рече Фатима. –
Ратници су га тамо пренели.
Нежна девојка је о ратницима говорила с поносом.
Енглез је поред њега наваљивао, и младић упита за
човека који лечи све болести.
– То је човек који зна тајне света. Он разговара с
пустињским „ђиновима“ – рече она.
„Ђинови“ су били демони. И девојка показа према
југу, месту где је тај чудни човек живео. Затим је
напунила врч и отишла. Енглез је такође пошао, у
потрагу за Алхемичарем. А младић је дуго остао седећи
поред бунара, схватајући да му је једног дана ветар
Леванта запахнуо лице мирисом те жене и да ју је волео
још пре него што је сазнао да она постоји и да ће га та
љубав надахнути да пронађе сва блага овога света.

•

Наредног дана младић се вратио на бунар да би сачекао
девојку. Изненадио се када је тамо наишао на Енглеза,
који је први пут посматрао пустињу.
– Чекао сам поподне и читаву ноћ – рече Енглез. –
Дошао је с првим звездама. Испричао сам му шта
тражим. Онда ме је он упитао да ли сам већ успео да
претворим олово у злато. Ја сам му рекао да управо то
желим да научим.
Наредио ми је да покушам. То је све што ми је рекао:
иди покушај.
Младић је остао без речи. Енглез је превалио толики
пут да би чуо оно што је већ знао. А онда се сетио да је
старом краљу из истог разлога дао шест оваца.
– Онда покушајте – рекао је Енглезу.

80