Page 90 - Alhemičar

– Пре две хиљаде година, у некој далекој земљи,
бацили су у јаму и продали као роба једног човека који
је веровао у снове – рече старац. – Наши трговци су га
купили и довели у Египат. И сви ми знамо да онај ко
верује у снове, уме и да их протумачи.
TМада не успева увек и да их оствариT, помисли
младић, присећајући се старе Циганке.
– Захваљујући фараоновим сновима о мршавим и
дебелим кравама тај човек је Египат спасао од глади.
Он се звао Јосиф. Био је такође странац у страној земљи
као ти и био је мање-више твојих година.
Тишина је и даље владала. Старчеве очи и даље су
остале хладне.
– Увек поштујемо Традицију. Традиција је у оно
време спасла Египат од глади и он је постао једна од
најбогатијих земаља. Традиција нас учи да мушкарци
треба да пређу пустињу и да удају своје ћерке.
Традиција говори да је оаза неутралан терен јер обе
стране имају своје оазе и рањиве су.
Док је старац говорио, нико није прозборио ни реч.
– Али Традиција нам такође говори да треба
веровати знаковима пустиње. Све што знамо научили
смо од пустиње.
Старац је дао знак и сви Арапи су устали. Састанак
се завршавао. Наргиле су угашене, а стражари су стали
мирно. Младић је кренуо ка излазу, али старац је још
једном узео реч:
– Сутра ћемо прекршити споразум који налаже да
нико у оази не може да носи оружје. Целог дана ћемо
чекати непријатеља. Када сунце зађе иза хоризонта,
мушкарци ће ми вратити оружје. За сваких десет
мртвих непријатеља добићеш златник. Међутим, оружје
не сме да се покрене а да не осети битку. Хировито је
као пустиња, и ако га на то навикнемо, следећи пут ће

90