Page 91 - Alhemičar

бити лењо да пуца. Ако сутра ниједна пушка не опали,
бар једна ће опалити у тебе.

•

Када је младић изашао, оазу је осветљавао само пун
месец. Требало му је двадесет минута хода да стигне до
свог шатора и он је кренуо.
Осећао је страх због свега што се десило. Загњурио
се у Душу Света, а цена веровања у то био је његов
живот. Висок улог. Али дао је висок улог оног дана када
је продао овце да би кренуо за својом Личном
Легендом. И као што је говорио камилар, умрети сутра
је исто толико добро колико и умрети било ког другог
дана. Сваки дан је био створен да се проживи или да се
напусти овај свет. Све је зависило само од једне речи:
„Мактуб“.
Ходао је у тишини. Није се кајао. Ако умре сутра,
биће то зато што Бог није хтео да промени будућност.
Али умро би пошто је прешао мореуз, радио у једној
продавници кристала, упознао тишину пустиње и
Фатимине очи. Сваки од својих дана проживео је
интензивно, од тренутка када је, одавно, отишао од
куће. Ако умре сутра, његове очи би се дотле много
више нагледале него очи других пастира. И младић се
тиме поносио. Изненада је зачуо снажан топот и неки
непознати ветар га је одједном бацио на земљу.
Подигла се силна прашина која је скоро закрилила
Месец. Испред њега се пропео један бели коњ
испуштајући застрашујући њисак.
Младић је тешко разазнавао шта се дешава, али кад
се прашина мало слегла, осетио је страх какав никад
раније није осетио. На коњу је био јахач сав у црном, са
соколом на левом рамену. На глави му је био турбан, а
марама му је прекривала лице тако да су му вириле

91