Page 94 - Alhemičar

– Ако ратници дођу, а глава ти остане на рамену и
после заласка сунца, потражи ме – рече странац.
Иста рука која је држала сабљу, сада узе бич. Коњ се
опет пропео подижући облак прашине.
– Где живите? – повика младић, док се коњаник
удаљавао.
Рука с бичем показа у правцу југа.
Младић је срео Алхемичара.

•

Следећег јутра, међу палмама Ал-Фајума налазило се
две хиљаде наоружаних људи. Пре него што је сунце
стигло у зенит, петсто ратника се појавило на
хоризонту. Коњаници су ушли у оазу са северне стране;
деловали су мирољубиво, али су носили оружје
скривено испод белих бурнуса. Када су стигли у
близину белог шатора, у центру Ал-Фајума, исукали су
сабље и узели кремењаче на готовс. Извршили су напад
на празан шатор. Мушкарци из оазе опколили су
пустињске коњанике. У року од пола сата, четиристо
деведесет и девет лешева се нашло на песку. Деца су
била на супротном крају палмове шуме и ништа нису
видела. Жене су се у шаторима молиле за своје мужеве
и такође ништа нису виделе. Да није било свуда
разасутих лешева, изгледало би као да у оази живот
тече уобичајеним током.
Само је један ратник био поштеђен – заповедник
одреда. Током поподнева изведен је пред племенске
поглавице које су га упитале зашто је прекршио
Традицију. Заповедник одговори да су његови људи
били гладни и жедни, исцрпљени толиким биткама,
тако да су одлучили да заузму једну оазу како би могли
поново да наставе борбу.

94