Page 95 - Alhemičar

Племенски поглавица рече да му је жао због
ратника, али да се Традиција не сме никад прекршити.
Једина ствар која се мења у пустињи јесу дине, и то
када дува ветар.
Затим је осудио заповедника на срамну смрт. Осуђен
је да уместо од сабље или пушчаног метка умре обешен
о једну палму која је такође била мртва. Његово тело
љуљало се на пустињском ветру.
Племенски поглавица је позвао странца и дао му
педесет златника. Затим се поново присетио приче о
Јосифу у Египту и замолио младића да постане
Саветник Оазе.

•

Када је сунце потпуно зашло, а прве звезде почеле да се
појављују (нису биле много светле, јер је и даље био пун
месец), младић је кренуо у правцу југа. Тамо је стајао
само један шатор, а неки Арапи који су пролазили,
говорили су да је то место препуно „ђинова“. Али
младић је сео и дуго чекао.
Алхемичар се појавио када је месец високо одскочио
на небу. На рамену је носио два убијена кобца.
– Ево ме – рече младић.
– Не би требало ту да будеш – одговорио је
Алхемичар. – Или је твој долазак овде твоја Лична
Легенда?
– Међу племенима бесни рат. Немогуће је прећи
пустињу.
Алхемичар је сјахао и дао младићу знак да уђе у
шатор. Био је то шатор сличан свима осталим које је
посетио у оази, изузев великог централног шатора који
је био раскошно опремљен као из бајке. Погледом је
потражио алхемичарски прибор и пећи, али ништа од

95