Page 93 - Alhemičar

Сабља је и даље додиривала његово чело.
– Ко си ти да би променио судбину Алахову?
– Алах је створио војске, а такође је створио и птице.
Алах ми је показао говор птица. Све је написано истом
Руком – рече младић, присећајући се камиларевих
речи.
Непознати је најзад склонио сабљу с његовог чела.
Младић осети извесно олакшање. Али није могао да
бежи.
– Припази се пророчанстава – рече странац. – Кад је
нешто писано, нема начина да се то избегне.
– Само сам видео неку војску – рече младић. –
Нисам видео исход битке.
Изгледало је да је коњаник задовољан одговором.
Али сабљу је још држао у руци.
– Шта један странац тражи у страној земљи?
– Тражим своју Личну Легенду. Нешто што ви
никада нећете схватити.
Коњаник је вратио сабљу у корице, а соко на
његовом рамену испусти неки чудан крик. Младић је
почео да се опушта.
– Морао сам да проверим твоју храброст – рече
непознати. – Храброст је најважнија особина за сваког
ко је кренуо у потрагу за Језиком Света.
Младић је био изненађен. Овај човек је говорио о
стварима које мало људи познаје.
– Чак и кад стигне тако далеко, човек се никад не
сме опустити – настави он. – Треба волети пустињу, али
јој не треба у потпуности веровати. Јер пустиња је
проба за сваког човека: она проверава сваки његов
корак и убија сваког ко се заборави.
Његове речи подсећале су на речи старог краља.

93