Page 116 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 116
ponudio je plan za 'spašavanje' Forda... Ford je svoju kompaniju izvukao tako što je svojim prodavcima slao
automobile koje su oni plaćali pouzećem, uprkos slabog tržišta. Zatim je potražnja počela da raste... i fabrike
31
su ponovo otvorene.”
Ford je nadmudrio bankare koji su planirali paniku delom i zbog toga da njega unište. On nije
morao da pozajmljuje velike količine novca i da preda kontrolu nad kompanijom bankarima koji bi svakako
želeli da upravljaju firmom koju podupiru novcem.
„Panika iz 1920. godine” bila je uspešna, i taj uspeh naveo je bankare da planiraju sledeće: Slom
1929. godine.
Prvi korak ponovo je bio povećanje novca u opticaju, i to je bilo urađeno od 1921, kao što
ilustruje sledeća tabela:
GODINE KOLIČINA NOVCA:
(u milijardama dolara)
Juni 1920. 34,2
Juni 1921 (najniža) 31,7
Juni 1922. 33,0
Juni 1923. 36,1
Juni 1924. 37,6
Juni 1925. 42,6
Juni 1926. 43,1
Juni 1927. 45,4
Juni 1928 (najviša) 45,7
Juni 1929. 45,7
Cifre otkrivaju da su Federalne rezerve povećale količinu novca u opticaju sa 31,7 milijardi
dolara u 1921, na 45,7 milijardi dolara u 1929. godini, To je povećanje od približno 144%.
Da bi novčanu masu što pre plasirali u privredu, individualnim bankama je bilo dozvoljeno da od
Federalnih rezervi pozajmljuju novac i zatim da ga dalje plasiraju kao zajmove. Novac je pozajmljivan s
kamatom od 5%, a zatim davan s kamatom od 12%.
Ovom povećanju novca u opticaju, pored Federalnih rezervi, doprinosile su i velike korporacije
koje su viškove iz svojih fondova pozajmljivale kupcima na Vol stritu. Ovi zajmovi iz nebankarskih izvora
bili su otprilike jednaki onima iz bankarskog sistema. Kratkoročni zajmovi koje su brokerima dale velike
korporacije u 1929. godini vide se na sledećoj tabeli:
ZAJMODAVAC ZAJAM
American and Foreign Power 30 321 000 dolara
(Dž.P. Morgan)
Electric Boun and Shape 157 579 000 dolara
(Dž.P. Morgan)
Standard Oil of New Jersey 97 824 000 dolara
(Rokfeleri)
„Dž. P. Morgan i kompanija” je dodatno imala još oko 110 miliona dolara na tržištu kratkoročnih
32
zajmova.
Ova ekspanzija u snabdevanju novcem donela je prosperitet zemlji i Amerikanci su bili
ohrabrivani od strane medija da kupuju na Berzi. Rečeno im je da su oni koji su to već učinili zaradili velike
pare.
Mešetari na berzi, koji su se bavili novopridošlima željnim da ostvare bogatstvo, počeli su da
koriste novi način ubeđivanja potencijalnih kupaca. Taj novi način sastojao se u tome što su sada nudili
kupcima deonice s pozajmicama.
Kupac je ohrabrivan da kupi deonice sa depozitom od svega 10%, pozajmljujući ostalih 90%
putem berzanskog brokera koji mu je sređivao zajam od banke ili velike korporacije.
Sledeći primer ilustrovaće nam kako je ovaj metod delovao:
Deonica se, recimo, prodavala za 100 dolara, ali zbog mogućnosti kupovine s pozajmicom, uz
samo 10% depozita, moglo se kupiti za istih 100 dolara 10 deonica umesto jedne:
116