Page 103 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije

mackog rasta to zaostajanje se ubrzalo. Na drugoj strani, dijelom za­
hvaljujući tim istim reformama, Rusija je sve više prednjačila ispred
Turske i muslimanskih zemalja srednje Azije. Samim tim, ona je
mogla relativno lako da se širi na tu stranu. Stoje najvažnije, to širenje
,
se nije sukobljavalo sa njemačkim interesom. Doduše objema
stranama je bilo jasno da mora doći do jasnog razgraničenja sfera uti-
caja između Austrije i Rusije na Balkanu. Interesantno je daje u svim
takvim (tajnim) sporazumima Srbija ostajala u austrijskoj interesnoj
i
sferi. Do rusko-turskog rata doći će 1877-1878. godne. Taj rat Rusija
je, iako uz veće teškoće od očekivanih, uvjerljivo obila. Shodno tome
d
je i potpisan Sanstefanski mir. No, Britancima nije bilo u interesu
jačanje Rusije na račun Turske i ona će pozvati Njeačku (Bizmarka)
m

da posreduje. Naravno, Bizmark je shvatao o čemu seradi. Bilo koji
novi mirovni ugovor morao bi ići na štetu Rusije, šo bi je moglo
t
udaljiti od Njemačke. Bizmarkovo posredovanjenije nije donosilo
neposrednu dobit za Njemačku, a komplikovalo je odnose sa Rusijom.
Svjestan toga, Bizmark će cijelo vrijeme isticati da je on samo pošteni
0
7
posrednik.169 1
„Dizraelijeva naklonost prema Austrougarskoj nije bila ideo­
loške, već isključivo strateške prirode. Nikada nij pominjao njenu
e
’civilizatorsku misiju na Balkanu’, o kojoj su bečki državnici rado
govorili. Premijer je samo primenjivao ono stoje naučio još u doba
Krimskog rata - da su trupe Habzburške monarhije bile najpouzda­
nije sredstvo Velike Britanije za odvaraćanje Rusije od njenih bal­
kanskih pohoda.44170

U prvoj polovini osamdesetih godina 19. vijeka doćiće do

Konferencije o afričkim kolonijama. SAD, Rusija i Austrija, iako uče­
snici, biće uglavnom posmatrači. Britanija, Francusa i Njemačka će
k
169 Vidjeti u: Henri Kisindžer, D ip lo m a tija , str. 125-131.
170 M iloš Ković, D iz r a e li i Is to č n o p ita n je , Beograd, 2007, str. 390.

102