Page 139 - Tom Filips - Ljudski rod

dobre nađe ili kroz Magelanov moreuz. Povezujući dva
okeana, pisao je Paterson melodramatično i kićeno,
Darijen će postati „kapija mora i ključ kosmosa.“
Sve ovo događalo se u doba ranog uspona kolonijalnog
širenja Evrope u kom je i Škotska želela da učestvuje. Do
kraja sedamnaestog veka Španci i Portugalci silno su se
bogatili već dva stoleća od prirodnih bogatstava iz svojih
američkih kolonija, a odnedavno su se u posao vrlo uspešno
uključili i Englezi i Holanđani. Evropsko nadmetanje za
svetska carstva sada je obuhvatalo Aziju, Afriku i Ameriku.
Opšte strategijsko načelo: „Dođi naoružan i uzmi sve što
nađeš“ i dalje je obećavalo basnoslovna bogatstva, a
znakova usporavanja nije bilo.
Doba carstava bilo je i doba finansijske revolucije; zbog
toga mnoga nedela kolonijalizma nisu počinile neposredno
države, nego i „deoničarska društva“ s podrškom država,
koja su brisala granice između trgovine i geopolitike. Među
njima su bili i zloglasni divovi kao što su Engleska
istočnoindijska kompanija i Holandska istočnoindijska
kompanija, a njihov model Paterson je želeo da ponovi u
svom darijenskom poduhvatu. Te kompanije imale su
svetski domašaj, ogromno bogatstvo i moć veću od mnogih
država. Štaviše, često su se i ponašale kao da su države i
vršile su snažan uticaj na vlade svojih zemalja. (Što danas
nije slučaj, zar ne.)
Osim toga, poslednja decenija sedamnaestog veka bila
je u Škotskoj vreme sumnje i nesigurnosti. Još otkako je
Džejms Šesti, progonitelj veštica i naručilac Svetog pisma,
1603. godine otišao na jug i ujedinio krune Škotske,
Engleske i Irske u jednu, Škoti su bili vrlo jogunasti. Bili su
deo unije, da, ali su ostali politički nezavisna nacija: imali
su svoj parlament, donosili su sopstvene zakone i zadržali
su svoju valutu. No, u nekim delovima škotskog društva
raslo je uverenje da su Škoti u čitavom poslu izvukli deblji
kraj. Ujedinjenje krune, verovali su (donekle opravdano),