Page 140 - Tom Filips - Ljudski rod

bilo je smicalica izvedena u isključivom interesu Engleske;
Škotska će doveka ostati siromašna rođaka, a naredbe iz
Londona uvek će biti u korist engleske prestonice, a na
račun Edinburga.
Takva osećanja samo je pojačala činjenica da su drugi
zastupali još čvršću uniju s Engleskom, a atmosferu su dalje
uskomešale finansije nevolje s kraja veka – monetarna
kriza u Engleskoj, kraljev pokušaj da plati ratove i „sedam
gladnih godina“ recesije, slabe žetve i opšte gladi i
siromašenja u Škotskoj. Ova ekonomska kriza ne samo što
nije odvratila škotski narod od rizika, nego je bila plodno
tlo za svakoga ko je obećavao da će nešto promeniti. Zato je
Patersonov plan o Darijenu dočekan s rodoljubivim žarom
kao način da Škotska ponovo uspostavi nezavisnost,
oslobodi se okova unije i preuzme vlast nad svojom
budućnošću.
Paterson ovaj plan nije osmislio zarad nacionalnog
ponosa – pre nego što se obratio svojoj otadžbini nudio je
drugim zemljama da ga finansiraju. Čak i kada je 1695.
utvrđeno da će to biti škotski poduhvat (kao „Škotska
kompanija za trgovinu s Afrikom i Indijom" uz podršku
zakona škotskog parlamenta koji joj je dao široka
ovlašćenja i besmisleno velikodušne uslove), Paterson se i
dalje trudio da nađe sredstva u Londonu. Tada je sve
krenulo naopako – i tada su osnivači kompanije počeli da
se oglušuju o znake upozorenja.
No, u početku je sve teklo povoljno; zapravo, vrlo
povoljno. Kako se kasnije ispostavilo, isuviše povoljno.
Patersonov ugled u Londonu i njegova trgovačka veština,
kao i neograničeno oduševljenje deoničarskim društvima
sa svetskim ambicijama doprineli su da Škotska kompanija
bez teškoća nađe finansijere i privuče obećanja za ulaganja
vredna oko trista hiljada funti, što je tada bila ogromna
suma. Na nesreću, zanimanje za plan bilo je toliko da je
privuklo i pažnju Istočnoindijske kompanije.