Page 138 - Tom Filips - Ljudski rod

đubrad, ali to se valjda podrazumeva.)
Patersonova vizija obuhvatala je ni manje ni više nego
Škotsko carstvo koje će postati samo srce svetske trgovine.
A on je tačno znao gde prva ispostava tog carstva treba da
bude: u zelenom raju s druge strane Atlantika, u čvorištu
dveju Amerika. To mesto zvalo se Darijen.
Između 1698. i 1699. oko tri hiljade kolonista zaplovilo
je iz Škotske na talasu nacionalnih osećanja i uz podršku
gotovo polovine ukupnog bogatstva zemlje. Treperili su od
nađe da će naći Patersonov raj i osnovati to carstvo. Pre
kraja veka utvrdili su da to baš i nije raj, većina je pomrla,
a Škotska kao da je svoje bogatstvo bacila u dubine
Atlantika.
Da budemo pošteni prema Patersonu: nisu sve njegove
vizije bile katastrofalne. Jedna čak traje i do današnjih
dana: godine 1691. predložio je, a tri godine kasnije i
učestvovao u osnivanju Engleske banke. (A za slučaj da se
pitate: godinu dana pošto je Englesku banku osnovao Škot,
Škotsku banku osnovao je Englez.) On je mnogo ranije od
većine video obrise globalizovane trgovine koja će
oblikovati svet u kakvom danas živimo. No, bio je i
preterano optimističan („Trgovina je u stanju da povećava
trgovinu“, napisao je, „a novac da stvara novac do kraja
sveta“) i izuzetno tvrdoglav. Svojim ponašanjem toliko je
ljutio ostale direktore Engleske banke da su ga primorali da
se povuče iz odbora ni godinu dana pošto je banka
osnovana.
Tako se Paterson vratio ideji koja ga je opsedala mnogo
godina: trgovačkoj koloniji u Darijenu na istočnoj obali
Panamske prevlake, te uske trake kopna, najužeg dela
američkog kontinenta. Vekovima pre izgradnje čuvenog
kanala bilo je jasno da se preko Paname najlakše putuje od
Atlantika do Pacifika. Nije to bilo jednostavno jer je teren
bio vrlo neprohodan, ali je ipak bilo brže i bezbednije od
opasne plovidbe oko južnog špica Južne Amerike, oko Rta