Page 137 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 137
vrlo nadaren da razbesni gotovo svakoga s kim je putovao.
Njegova poslednja ekspedicija 1867. bila je pokušaj da
preotme Meksiko od Španaca s vojskom od svega dvesta
Francuza. Pošto se svađao sa svima tokom čitave plovidbe
i promašio nameravano mesto iskrcavanja za osamsto
kilometara, Kavelijea su najzad negde u Teksasu ubili
njegovi sopstveni ljudi.
No, verovatno ništa ne oslikava samozavaravanje i
preteranu samouverenost kolonijalnog doba bolje nego
istorija kolonije koja nikad nije postojala – neuspelog
pokušaja jedne zemlje da postane svetska sila, a završila je
osiromašena i ponižena. Ovo je žalosna povest Škotskog
carstva.
Čovek koji je upropastio Škotsku
Vilijem Paterson je, kao i mnogi ljudi čiji su životi čvrsto
završili u koloni gubitaka istorije, imao viziju.
I ne samo viziju, nego i veštinu i upornost da ubedi
druge da ga podrže. Paterson je bio bankar i finansijer, ali
u srcu trgovac, čovek koji je u sebi sjedinjavao krutost
knjigovođe, dušu pesnika i vatrenu ubeđenost
propovednika u neodoljivu ličnost. Prava je šteta što je
njegova vizija odnela hiljade života, upropastila njegovu
otadžbinu Škotsku i, što je još gore, ostavila je na milost i
nemilost južnom susedu. Zapravo, bez Patersonovih
katastrofalnih planova Ujedinjeno Kraljevstvo danas
možda ne bi ni postojalo.
Ovo je priča o zemlji koja se predala veličanstvenim, ali
nejasnim ambicijama zasnovanim na galami ideoloških
zaluđenika za koju su znalci upozoravali da je ne treba
slušati i na upornom odbijanju da se sagleda stvarnost i
promeni put čak i kada je svet slao jasne znake da se radi o
grešci. (To je takođe i priča o tome da su Englezi bili