Page 188 - Tom Filips - Ljudski rod

žena. Sedeo je u javnim prostorima i pomoću sprave
skrivene u džepu zvane „bockalica", naprstka s iglom kojim
je bušio rupice na komadu obeleženog papira, zapisivao
svoje mišljenje o seksualnoj privlačnosti svih žena koje
prođu. Završni proizvod ovog rada bila je „mapa lepote"
zemlje, slična vremenskim mapama, a otkrila je da su
Londonke najprivlačnije, dok su najmanje privlačne žene u
Aberdinu – makar prema ukusu ovog izopačenog
statističara koji je kriomice beležio jebozovnost žena iglom
skrivenom u džepu, što baš i nije najobjektivniji postupak.
Ista mešavina svojstava – poriv da meri ljudske crte i
potpuno odsustvo poštovanja za ljude koje meri – dovela je
Galtona do njegovog najogavnijeg doprinosa svetu nauke:
do toga da je zastupao, pa čak i stvorio naziv za eugeniku.
Čvrsto je verovao da je genijalnost nasledna i da svačiji
uspeh proističe iz unutrašnje prirode te osobe, a ne usled
sreće ili sticaja okolnosti. Zbog toga je smatrao da brakove
između osoba koje su pogodne za razmnožavanje treba
podsticati, možda i novčano, kako bi se ljudska vrsta
poboljšala, a da treba snažno obeshrabrivati potomstvo
nepoželjnih, na primer slaboumnih i siromašnih.
Početkom dvadesetog veka eguenički pokret stekao je
veliku podršku, a Galtona su (sada na izmaku života)
smatrali herojem te ideje. Trideset jedna američka savezna
država donela je zakone o prinudnoj sterilizaciji – a do
vremena kada je i poslednji takav zakon povučen,
šezdesetih godina, preko šezdeset hiljada ljudi u duševnim
bolnicama SAD, uglavnom žena, prisilno je sterilisano.
Sličan broj osoba sterilisanje u Švedskoj u cilju poboljšanja
„etničke higijene“ pre nego što je zakon najzad povučen
1976. Naravno, u nacističkoj Nemačkoj... pa, znate šta se
tamo događalo. Galton bi se nesumnjivo zgrozio da je
poživeo dovoljno dugo da vidi šta se radi u ime „nauke“
koju je stvorio, ali zbog toga njegova prvobitna ideja nije
ništa manje pogrešna.