Page 122 - Albert Pike - Moral i Dogma

on, možda čak brže i s manje otpora? Kako možemo znati šta bismo mi uradili da smo nezaposleni, uz
bolesnu ženu, mršavu i gladnu, sa dušom bez topline i decu koja gladna čekaju hleb? Mi ne posrčemo jer
nam iskušenje nije prevelikol Onaj koji jeste posrnuo, može biti iskren u srcu isto koliko i mi. Kako mi
znamo da naše kćerke, sestre, žene, mogu da se odupru napuštenosti, poti-štenosti, bedi i izazovima koje
žrtvuju vrlinu njihove siromašne i napuštene sestre u razuzdanost i sramotu? One, verovatno, nisu
posrnule, jer nisu bile do kraja pod istim iskušenjima! Pamet nas usmerava da se molimo da ne upadnemo
u takvo iskušenje.

Ljudska pravda mora uvek biti neizvesna. Koliko je pravosudnih ubistava izvršeno u neznanju o
postojanju fenomena ludila! Koliko je ljudi obešeno za ubistva za koja oni nisu bili ništa više ubice u duši
od porote koja je presudila i sudije koji ih je osudio! Može se s pravom sumnjati da je sprovo-đenje
ljudskih zakona, u svakoj zemlji, ogromna gomila nepravdi i grešaka. Bog kipti, ali ne kao što čovek kipti;

i u najrazuzdanijem zločincu, crnom kakav jeste pred celim svetom, možda je preostalo malo svetla koje
gori u uglu njegove duše, čije bi crnilo odavno prešlo u one koji se ponosno šetaju pod suncem s
neokrnjenom sjajem, samo da su bili iskušani i izazvani kao siroti izgnanik.

Mi čak ne poznajemo spoljni život čoveka. Mi nismo kompetentni ni da osuđujemo njegova činjenja. Ne
znamo ni polovinu slabosti i vrlina, čak ni kod naših najbližih. Ne možemo sa si-gurnošću da kažemo ni
za svoje najbliže prijatelje da nisu izvršili određeni greh i prekršili neku Zapovest. Neka svaki čovek
preispita svoju vlastitu dušu! Za koliko su naših najboljih i naših naj-gorih dela i osobina naši najbliži
bili nesvesni!? Za koliko vrlina nam svet ne daje potvrdu da ih zaista posedujemo ili za koje poroke nas
osuđuju, a kojima mi ne robujemo! Samo mali deo naših loših činjenja i misli izađe na svetlost dana; a za
naša dobra dela iskupljenja, najveći deo je poznat samo Bogu.

Stoga, budimo pravedni pri suđenju drugim ljudima. Moramo preuzeti prerogative suđenja drugima samo
kada nas dužnost na to tera, jer, mi smo gotovo sigurni da grešimo, a posledice gre-šaka su veoma
ozbiljne. Nijednom čoveku ne treba težnja ka vlasti u pravosuđu; jer, preuzimajući njih, mi preuzimamo
najozbiljniju i najneprijatniju odgovornost. Ipak, vi ste je preuzeli; mi je svi preuzimamo; čovek je uvek
spreman da sudi i uvek je spreman da osudi svog suseda jer, u tom sta-tusu on istovremeno oslobađa
sebe. Vodite taj posao oprezno i milosrdno, da ne biste, u donošenju osude za kriminal, napravili lošije
delo od onoga koje sami osuđujete, a posledice moraju biti večne.

Greške, zločini i budalaštine drugih ljudi nisu nevažne za nas jer one formiraju deo naše mo-ralne
discipline. Rat i prolivanje krvi, negde daleko, i prevare koje ne pogađaju naše materijalne interese, ipak
nas dodiruju u našim osećanjima i uznemiruju naše moralno blagostanje. Sve to oz-biljno pogađa naša
misaona srca. Oči javnosti mogu biti nezainteresovane za jadnu žrtvu poroka i ta olupina od čoveka može
da pokrene mnoge na podsmehe i ismejavanje. Ali, za Masona, to je stanje svete humanosti koja je pred
njim; taj je jedno grešno ljudsko biće; to je samo jedna utučena, usamljena i napuštena duša i njegove
misli koje okupiraju tog sirotog jadnika sigurno su mnogo dublje od ravnodušnosti, podsmešljivosti ili

prezira. Sve ljudske prekršaje, ceo sistem nepoštenja, iz-vrdavanja, nadmudrivanja, zabranjenih slabosti i
golicljivih spletkarenja u kojima se ljudi bore jedni s drugima, misaoni Mason će shvatiti ne samo kao
scenu zlih muka i sukoba, već kao važne sudare besmrtnih umova, za ciljeve koji su uveliko veći i važniji
od njihovog pojedinačnog postojanja. To su tužni i nepotrebni sukobi i mogu se tretirati s potpunim
negodovanjem; ali, to negodovanje se mora pretopiti u sažaljenje. Jer, ulozi s kojima ovi igrači igraju,
nisu oni koje oni zamišljaju, oni koji se vide. Na primer, ovaj čovek igra da bi dobio nizak položaj, i
dobija ga; ali pravi ulog koji je on uneo su snishodljivo ulizištvo, nemilostivost, kleveta i prevara.