Page 124 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 124

Ne  postaje  se  slab  i  grešan  kada  smo  osvetoljubivi,  čak  i  prema  najgorim  zločincima.  Mi  dugujemo
  mnogo dobrom Proviđenju Boga jer nam dodeljuje mnogo više koristi za vrlinu. Svi mi imamo vrline, one
  se mogu povečavati do istih visina. Možda smo mogli, kao što su neki, da padnemo i od manjeg iskušenja.
  Možda smo učinili dela koja su, u odnosu na iskušenja ili provokacije, manje prihvatljiva od njegovog
  velikog  zločina.  Tiho  sažaljenje  i  tuga  prema  žrtvi,  trebalo  bi  da  se  prepliču  s  našim  gnu-šanjem  za
  krivicu. Čak i gusari koji ubijaju hladnokrvno na otvorenom moru, ljudi su poput mene ili tebe. Siročad u
  detinjstvu ili prosti i raspusni i razuzdani roditelji, detinjstvo bez prijatelja, loše druš-tvo, neznanje i
  nedostatak  moralne  kultivacije,  izazovi  grešnih  zadovoljstava  ili  satiruče  siromaštvo,  blizina  poroka,

  prezreno i razoreno ime, prazna i propala ljubav, očajnička sreča - sve su to elementi koji bi, možda,
  naveli svakoga od nas da razvijemo jedra ka debelom moru i krvavu zastavu opšteg pr-kosa; da vodimo
  ratove s našom vrstom; da živimo život i umremo smrču nepoštovanog i nemilosrd-nog gusara. Mnoge
  važne niti sa čovečanstvom zahtevaju od nas da ga sažaljevamo. Njegova glava se nekad poćivala na
  majčinim grudima. On je nekada bio predmet sestrinske ljubavi i kućno mezimče. Možda će se njegova
  ruka, iako često crvena od krvi, nekad pred oltarom poklopiti s drugom ljublje-nom rukom. Sažaljevajte
  ga onda; njegovu razorenu nadu i njegovo smrvljeno srce! Dobro je da slaba i grešna bića poput nas to
  urade; trebalo bi da osete zločinca, da ga osete kao slabost, kao izazvano, a trebalo bi, takođe, i kao
  spaseno  biće.  Možda  je  tako  kada  Bog  meri  čovekove  zločine.  Možda  će  On  uzeti  u  obzir  izazove  i
  iskušenja i suprotne okolnosti koje su ga dovele do toga i mogućnosti za moralnu kulturu okrivljenog. I,
  može se desiti da su naši sopstveni prekršaji teži od onoga što mi mislimo, a da oni koje je ubica počinio
  budu lakši od onih po ljudskom sudu.


  Stoga,  neka  pravi  Mason  nikada  ne  zaboravi  svečanu  naredbu  koju  je  neophodno  da  vidi  u  sva-kom
  trenutku svog užurbanog života: Ne sudi, osim ako se ne sudi tebi: za svaku kaznu koju odmeriš drugom,
  ista će, zauzvrat, biti odmerena tebi. Ovo je pouka za Provosta i Sudiju.
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129