Page 167 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 167

posečuje grehe očeva, i kada su očevi dece jeli kiselo grožđe, deci trnu zubi; da je jedna neobuzdana
  vrhovna Volja koja je odredila da je isprav-no imati vrline i da je pogrešno lagati i krasti, jer je On želeo
  tako  a  ne  suprotno,  zadržavajuči  moč  da  preokrene  zakon;  ili  da  je  nestalno,  kolebljivo,  nestabilno
  Božanstvo, ili surovi, krvožedni, divlji Hebrej ili Puritanac; i da smo mi samo pokušaj igre šanse i žrtve
  očaja,  bespomočne  usamljene  luta-lice,  zaboravljene  ili  proklete  i  omražene  planete  zemlje,  okružene
  mrakom, u borbi s preprekama i teškočama, mučenici za zabranjene uspehe i prazne nade, poremečeni
  sumnjama i zavedeni lažnim sjajem svetla; lutalice bez puta i bez izgleda, bez doma; osuđeni i napušteni
  mornari u mraku na uzburkanom moru, bez kompasa ili kursa, kojima se nijedna zvezda ne pojavljuje,

  bacani bez krme usred oluje, besnim talasima, bez blagoslovene luke u daljini ka kojoj nas zvezda vodilja
  poziva do-brodošlicom u njenu sigurnost, i na odmor.






  Religiozna vera ovako predavana od Masonerije nezamenljiva je za ostvarenje velikih ciljeva života; i,
  morala je, stoga, da bude tako oblikovana da bi bila njen deo. Mi smo stvoreni za ovakvu veru; i mora da
  postoji nešto, negde, za nas, da u to verujemo. Ne možemo rasti zdravo, niti živeti srečno, bez nje. Zato je

  ona prava. Kada bismo iz svake duše isključili sve principe kojima nas uči Masonerija, veru u Boga, u
  besmrtnost, u vrlinu, u suštinsku iskrenost, ta duša bi potonula u greh, jad, mrak i propast. Kada bismo
  mogli da isključimo sav razum iz ovih istina, čovek bi trenutno potonuo na nivo životinje.


  Nijedan čovek ne može da trpi i da bude strpljiv, da se bori i da pobedi, da se unapređuje i da bude
  srečan, nasuprot svinjama koje su bez svesti, bez nade, bez oslanjanja na pravdu, mudrost i milostivog
  Boga. Mi moramo, neminovno, da prihvatimo veliku istinu koju daje Masonerija i da živimo s njom, da
  bismo  živeli  srečno.  Uzdam  se  u  Boga  je  izjava  Masonerije  protiv  verovanja  u  svi-repog,  besnog  i
  osvetničkog Boga, koga se plaše i ne poštuju Njegova biča.


  Društvo je, sa svojim velikim odnosima, isto tako kreacija Neba kao što je i sistem Univerzuma. Ako bi
  se ta veza gravitacije, koja drži sve svetove i sisteme zajedno, istovremeno ukinula, univer-zum bi uleteo
  u divlji i bezgranični haos. I, ako bi mi prekinuli sve moralne veze koje drže društvo zajedno; ako bi
  mogli da prekinemo svako poverenje u Istinu i Integritet jednog autoriteta iznad svih i u njegovu svest, to
  bi nas trenutno uvelo u nered i strašnu anarhiju i propast. Vera koju mi preno-simo je stoga stvarni princip
  stvari, sigurna i istinita koliko i gravitacija.


  Vera u moralni princip, u vrlinu, i u Boga, je isto tako neophodna za usmeravanje čoveka, kao što je i
  instinkt za životinju. I zato, ova vera, kao princip čovekove prirode, ima misiju kao istinski autentična u
  Božjem  Proviđenju,  kao  princip  instinkta.  Zadovoljstva  duše,  takođe,  moraju  da  zavise  od  određenih
  principa. Oni moraju da uvažavaju dušu, njene sklonosti i odgovornosti, svest i osečaj autoriteta iznad nas
  i to su principi vere. Nijedan čovek ne može da pati i da bude strpljiv, da se bori i osvaja, poboljšava i
  bude srečan bez svesti, bez nade, bez oslanjanja na pravednog, mudrog i milo-stivog Boga. Mi moramo,
  iz  potrebe,  prihvatiti  veliku  istinu  koju  daje  Masonerija  i  živeti  sa  njom,  da  bi  živeli  srećno.  Sve  u

  Univerzumu  ima  utvrđene  i  određene  zakone  i  principe  za  svoje  akcije;  zvezde  u  orbiti,  životinje  u
  njihovim aktivnostima, fizički čovek u svojoj funkciji. I on, slično tome, ima svoje utvrđene i određene
  principe kao duhovno biće. Njegova duša ne umire zbog nedostatka podrške i usmerenja. Za racionalnu
  dušu postoji obilna nagrada. Sa visokog bora, koji se povija pod udarima mračnih oluja, čuje se krik
  mladog gavrana; i bilo bi jako čudno kada ne bi bilo odgovora na krik i poziv duše, mučene oskudicom,
  tugom  i  agonijom.  Potpuno  odbacivanje  celog  moralnog  i  religioznog  verovanja  bi  zbrisalo  principe
  ljudske prirode, kao suštinske za njega, kao težnju prema zvezdama, instinkt u životu životinja, cirkulaciju
   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172