Page 167 - Albert Pike - Moral i Dogma

posečuje grehe očeva, i kada su očevi dece jeli kiselo grožđe, deci trnu zubi; da je jedna neobuzdana
vrhovna Volja koja je odredila da je isprav-no imati vrline i da je pogrešno lagati i krasti, jer je On želeo
tako a ne suprotno, zadržavajuči moč da preokrene zakon; ili da je nestalno, kolebljivo, nestabilno
Božanstvo, ili surovi, krvožedni, divlji Hebrej ili Puritanac; i da smo mi samo pokušaj igre šanse i žrtve
očaja, bespomočne usamljene luta-lice, zaboravljene ili proklete i omražene planete zemlje, okružene
mrakom, u borbi s preprekama i teškočama, mučenici za zabranjene uspehe i prazne nade, poremečeni
sumnjama i zavedeni lažnim sjajem svetla; lutalice bez puta i bez izgleda, bez doma; osuđeni i napušteni
mornari u mraku na uzburkanom moru, bez kompasa ili kursa, kojima se nijedna zvezda ne pojavljuje,

bacani bez krme usred oluje, besnim talasima, bez blagoslovene luke u daljini ka kojoj nas zvezda vodilja
poziva do-brodošlicom u njenu sigurnost, i na odmor.

Religiozna vera ovako predavana od Masonerije nezamenljiva je za ostvarenje velikih ciljeva života; i,
morala je, stoga, da bude tako oblikovana da bi bila njen deo. Mi smo stvoreni za ovakvu veru; i mora da
postoji nešto, negde, za nas, da u to verujemo. Ne možemo rasti zdravo, niti živeti srečno, bez nje. Zato je

ona prava. Kada bismo iz svake duše isključili sve principe kojima nas uči Masonerija, veru u Boga, u
besmrtnost, u vrlinu, u suštinsku iskrenost, ta duša bi potonula u greh, jad, mrak i propast. Kada bismo
mogli da isključimo sav razum iz ovih istina, čovek bi trenutno potonuo na nivo životinje.

Nijedan čovek ne može da trpi i da bude strpljiv, da se bori i da pobedi, da se unapređuje i da bude
srečan, nasuprot svinjama koje su bez svesti, bez nade, bez oslanjanja na pravdu, mudrost i milostivog
Boga. Mi moramo, neminovno, da prihvatimo veliku istinu koju daje Masonerija i da živimo s njom, da
bismo živeli srečno. Uzdam se u Boga je izjava Masonerije protiv verovanja u svi-repog, besnog i
osvetničkog Boga, koga se plaše i ne poštuju Njegova biča.

Društvo je, sa svojim velikim odnosima, isto tako kreacija Neba kao što je i sistem Univerzuma. Ako bi
se ta veza gravitacije, koja drži sve svetove i sisteme zajedno, istovremeno ukinula, univer-zum bi uleteo
u divlji i bezgranični haos. I, ako bi mi prekinuli sve moralne veze koje drže društvo zajedno; ako bi
mogli da prekinemo svako poverenje u Istinu i Integritet jednog autoriteta iznad svih i u njegovu svest, to
bi nas trenutno uvelo u nered i strašnu anarhiju i propast. Vera koju mi preno-simo je stoga stvarni princip
stvari, sigurna i istinita koliko i gravitacija.

Vera u moralni princip, u vrlinu, i u Boga, je isto tako neophodna za usmeravanje čoveka, kao što je i
instinkt za životinju. I zato, ova vera, kao princip čovekove prirode, ima misiju kao istinski autentična u
Božjem Proviđenju, kao princip instinkta. Zadovoljstva duše, takođe, moraju da zavise od određenih
principa. Oni moraju da uvažavaju dušu, njene sklonosti i odgovornosti, svest i osečaj autoriteta iznad nas
i to su principi vere. Nijedan čovek ne može da pati i da bude strpljiv, da se bori i osvaja, poboljšava i
bude srečan bez svesti, bez nade, bez oslanjanja na pravednog, mudrog i milo-stivog Boga. Mi moramo,
iz potrebe, prihvatiti veliku istinu koju daje Masonerija i živeti sa njom, da bi živeli srećno. Sve u

Univerzumu ima utvrđene i određene zakone i principe za svoje akcije; zvezde u orbiti, životinje u
njihovim aktivnostima, fizički čovek u svojoj funkciji. I on, slično tome, ima svoje utvrđene i određene
principe kao duhovno biće. Njegova duša ne umire zbog nedostatka podrške i usmerenja. Za racionalnu
dušu postoji obilna nagrada. Sa visokog bora, koji se povija pod udarima mračnih oluja, čuje se krik
mladog gavrana; i bilo bi jako čudno kada ne bi bilo odgovora na krik i poziv duše, mučene oskudicom,
tugom i agonijom. Potpuno odbacivanje celog moralnog i religioznog verovanja bi zbrisalo principe
ljudske prirode, kao suštinske za njega, kao težnju prema zvezdama, instinkt u životu životinja, cirkulaciju