Page 164 - Albert Pike - Moral i Dogma

I tako duša, koliko god da je okupirana stvarima dnevnog života, ne može sasvim da izgubi osećaj gde je,
šta je iznad i oko nje. Prostor njenog stvarnog angažovanja može biti mali; staza njenih koraka je utabana i
poznata; ciljevi koji je vode, kratkotrajni su i pomalo istrošeni dnevnom upotre-bom. To je moguće, usred
takvih stvari u kojima svi mi živimo. I mi živimo, tako, naše male živote, ali Nebo iznad nas je svuda i
blisko je nama; i Večnost je pred nama i iza nas; i sunce i zvezde su tihi svedoci i posmatrači iznad nas.
Mi smo obavijeni Beskonačnošću. Sile Beskonačnosti i Beskonačan prostor se prostiru svuda iznad nas.
Svod straha Misterije se prostire iznad nas i nijedan zvuk ga nikada ne probija. Večnost je ustoličena
usred Nebeskog bezbroja zvezdanih visina; nijedna izgo-vorena reč nije nikad došla iz tih dalekih i tihih

prostora. Tamo gore, to je uzvišeno veličanstvo, oko nas se ono širi svuda do beskonačnosti; i ispod
njega je ova mala borba za život, ovi svakidašnji sudari, ovaj uzavreli mravinjak Vremena.

Ali, iz tog mravinjaka - razgovora na ulici, prijatnih zvuka muzike i veselja, komešanja i jurnja-ve

mnoštva, uzvika radosti i krika agonije, uzdiže se tiha, svuda prisutna Beskonačnost; jer, takođe, usred
komešanja i galame vidljivog života, iz dubine grudi postojećeg čoveka, dolazi jedan prekli-njući krik,
preklinjući jecaj, jedna molba, neizgovorena i neizreciva, za otkrovenjem, uzaludna i u gotovo nemoj
agoniji preklinjanja užasnog svoda straha misterije da stane, i zvezde koje gore kotrlja-ju talase
smrtničkih muka, da progovore; da ustoličeno veličanstvo ovih najviših visina progovori;

da misteriozno i uzdržano nebo priđe bliže i da nam kaže šta ono zna; da nam pruži informacije o
voljenima i izgubljenima; da znamo šta smo i gde to idemo.

Čoveka okružuje kupola njemu neshvatljivih čuda. U njemu, i oko njega je ono što treba da ispuni njegov
život veličanstvenošću i svetošću. Po malo uzvišenosti i svetosti bljesnulo je sa neba na njega ovde dole,
u srcu svakog koji živi. Ne postoji biće koje je toliko nisko i napušteno da nema u sebi neku osobinu te
svetosti; nešto što je, možda, u neskladu s njegovim opštim ugledom, što on krije od svih oko njega; neko
svetilište u njegovoj duši u koje niko ne može da uđe; nešto sveto što postoji, gde je sećanje deteta ili
slika poštovanog roditelja, ili uspomena na čistu ljubav ili eho neke reči dobrote, nekad izgovorene
njemu; eho koji nikada neće prestati.

Život nije negativno, površinsko ni puko bitisanje u ovom svetu. Naše korake večno progone misli koje su
daleko van njihovog dometa, što su neki smatrali kao reminiscenciju na stanje pre po-stojanja. One su u
svima nama, na toj utabanoj i ugaženoj stazi ovog svetovnog hodočašća. Ima ih, na njoj, mnogo više nego
u svetu u kome mi sada živimo. Nije ceo život da se samo proživi. Neviđena i beskrajna sadašnjost je
ovde; osećaj nečeg većeg od onoga što imamo; traganje, kroz sve ogromne praznine života, za dobrom
koje sledi iza njega; vapaj duše za objašnjenjem; sećanje na mrtve, stalni kontakt s nekim vibrirajućim
nitima u ovom velikom tkivu misterije.

Ne samo da svi imamo bolji nagoveštaj, već smo sposobni za mnogo veće stvari od onih koje su nam
poznate. Pritisak u nekoj stvari od velike važnosti, može u nama da stvori moć vanzemaljskih predrasuda
našeg duha; i Nebo se tako odnosi prema nama, s vremena na vreme, budeći u nama te dobre stvari. Teško
da, u ovom svetu, postoji porodica tako sebična, u njoj bi, ako bi jedan bio osuđen da umre, i kad bi
trebalo njega izabrati - jednog, bilo apsolutno nemoguće za njene članove, roditelje i decu, da odrede ko
bi to bio; već bi svako rekao Ja ću da umrem, jer ja ne želim da biram. I, u koliko takvih slučajeva bi, ako

bi se nešto takvo ekstremno zahtevalo, jedan ili dvoje istupili na-pred, oslobođeni gadnih zamki obične
sebičnosti i rekli, kao što su rekli otac Rimljanin i sin: Neka nesreća padne na mene! Postoje velike i
bolje stvari u svima nama, nego što svet to shvata ili koje mi zapažamo; samo treba da ih malo potražimo.
To je samo jedan deo naše masonske kulture - da nađemo te osobine moći i uzvišene posvećenosti, da