Page 165 - Albert Pike - Moral i Dogma

oživimo ove izbledele utiske plemenitosti i sa-mo-žrtvovanja, gotovo potrošena zaveštanja Božje ljubavi
i dobrote prema našim dušama; i da nas podstaknu da se prepustimo njihovom upravljanju i nadzoru.

U svim uslovima, ljude pritiska jedan nepristrasan zakon. U svim situacijama, u svom bogat-stvu, velikom
ili malom, pamet odaje njihov karakter. Oni su, u stvari, ono šta znače u osećanju onih koji je imaju, a ne
ono što su sami po sebi. Kralj može da bude zao, degradiran, jadan; rob časti, straha, pohotljivosti i sa
svakom vrstom niskih strasti. Seljak može biti pravi Monarh, pravi gazda svoje sudbine, slobodno i
uzvišeno biće, viši od Vladara u sreći, viši od Kralja u časti.

Čovek nije mehurić na moru svoje sudbine, bespomoćan i neodgovoran za plimu događaja. U nekim, ili
drugačijim situacijama, različiti ljudi daju potpuno drugačije rezultate. Iste poteškoće, tuga, siromaštvo ili
nesreće koje lome jednog čoveka, jačaju drugog i čine ga još jačim. To je pravi atribut i sjaj čoveka, da
on može da prevaziđe okolnosti svog stanja radi intelektualnih ili moralnih ciljeva svoje prirode, i to je
snaga i upravljanje svojom voljom, koja ga uveliko razlikuje od zveri.

Snaga moralne volje koja je razvijena još u detinjstvu, nov je element njegove prirode. To je nova snaga
koja stupa na scenu kao upravljačka snaga, dodeljena od Neba. Nikada, ni jedno ljudsko biće, nije
potonulo toliko nisko da nije imalo, s Božjim darom, snagu da ustane. Jer, njemu Bog koman-duje da
ustane i on je siguran da može da ustane. Svaki čovek ima snagu i treba da je koristi da sam stvara sve
situacije, kako bi iskušenja i pokretački podsticaji jačali njegove vrline i sreću; i on je tada daleko od

toga da bude samo biće okolnosti, jer on ih stvara i upravlja njima, terajući ih da budu ono što jesu, ili zle
ili dobre, njemu kao moralnom biću.

Život je onakav kakvim ga napravimo i svet je onakav kakvim ga sami pravimo. Oči veselog i oči
melanholičnog čoveka su uperene u istu stvar, ali veoma su različiti aspekti koji ih vode ka njoj. Za
prvoga, sve je lepota i zadovoljstvo; talasi okeana se kupaju u svetlu a planine su prekrivene svetlom
dana. Za njega je život - trenuci radosti zbog svakog cveta i svakog drveta koje se ljulja na povetarcu.
Ima tu svega, mnogo više nego što mu oči vide; prisustvo istinske radosti na brdu i u do-lini i svetlu,
žuboru vode. Drugi, bulji u istu scenu i sve mu izgleda tupo, tmurno i mučno. Žuborenje potoka je za njega
zvučni haos; rika mora ima besan i preteći naglasak; svečana muzika borova peva rekvijem njegovoj
odbegloj sreći; veselo svetlucanje mu udara u oči i smeta mu. Veliki voz godišnjih doba promiče pred
njim kao pogrebna povorka; on ga vidi i nervozno se okreće od njega. Oko prika-zuje ono što vidi; uši
stvaraju sopstvenu melodiju i disonancu, spoljni svet odražava unutrašnji svet.

Neka Mason nikada ne zaboravi da su život i svet onakvi kakve ih mi pravimo našom društve-nom
prirodom, kroz naše prilagođavanje, ili kroz naš nedostatak prilagođavanja društvenim uslo-vima,
odnosima i ponašanju sveta. Za sebične je hladan i bezosećajan; za smione, drske i nadmene - da traže
više nego što mogu da prime; zavidljivi su uvek uplašeni da neće dobiti dovoljno; oni koji su nerazumno
osetljivi na dobro ili loše mišljenje drugih, na sve prekršitelje društvenih zakona, grube, nasilne,
nepoštene i čulne - kod svih ovih, društveni uslovi s njihovim stvarnim prirodama, ispoljiće zbunjenost,
razočaranje i patnju, u skladu s njihovim različitim prirodama. Dobrodušni osećaji neće nadvladati
sebičnost; oni hladnog srca moraju očekivati da se susretnu sa hladnoćom; ponosni sa ohološću, strašću, s
besom; a nasilni sa grubošću. Oni koji zaboravljaju prava drugih, ne smeju biti iznenađeni ako su ih

njihovi najbliži zaboravili; i, oni koji se razumom spuste najniže, ne treba da se čude što drugi nisu
zainteresovani da nađu njihovu posrnulu čast i uzdignu je u sećanje i poštovanje u svetu.

Prema pažljivima, mnogi će biti pažljivi; prema ljubaznima mnogi će biti ljubazni. Dobar čovek će

shvatiti da postoji dobrota u svetu; pošten čovek će shvatiti da postoji poštenje u svetu, a čovek