Page 162 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 162

čoveka, ukazuju na pravi put; oni mogu da ga vode ka njemu samo uz smanjen žar stra-sti i potčinjavanje
  sebičnosti. Jao nama, ako su oni pobeđeni - Masonerija je zaboravljena.


  Posle  stalnih,  međusobnih  pohvala  tokom  celog  života,  uvek  postoje  sjajna  Braća  koja  će,  nad  našim
  sandukom, iskazivati neograničeni hvalospev. Svako od nas kad umre, bez obzira koliko je njegov život
  bio  koristan,  sadržao  je  sve  vrline,  kao  pravo  dete  nebeskog  svetla!  U  Egiptu,  među  na-šim  starim
  Majstorima, gde je Masonerija bila više poštovana od sujete, niko nije mogao da dobije pristup svetom
  utočištu groba, dok nije prošao kroz najozbiljnije procenjivanje. Ozbiljni tribunal donosio je odluku za
  svakoga, čak i za kraljeve. Oni su govorili mrtvom: Bez obzira koja tije struka dao si doprinos svojoj
                                                                                               }
  zemlji svojim radom! Šta si uradio sa svojim vremenom i životom? Zakon te istražuje, tvoja zemlja te
  čuje   Istina  sedi  na  tvom  suđenju!  Vladari  su  dolazili  tamo  da  bi  im  se  sudilo,  praćeni  samo  svojim
       }
  vrlinama  i  svojim  porocima.  Javni  tužilac  je  preispitivao  istoriju  života  mrtvog  čoveka  i  osvetljavao
  bljeskom baklje istine sva njegova dela. Ako je bilo dosuđeno da je vodio loš život, sećanje na njega je
  bilo prokleto u prisustvu nacije, a njegovo telo nije imalo pravo na nastavak poštovanja. Kakva pouka
  stare Masonerije sinovima naroda!


  Da li je istina da je Masonerija iscrpljena, da je ona uvenula akacija i da ne daje hlad; da Masonerija
  više ne maršira kao avangarda Istine? Nije. Da li je sloboda postala univerzalna? Da li su neznanje i
  predrasude nestale sa zemlje? Da li više ne postoje neprijatelji među ljudima? Da li pohle-pa i neistina
  više ne postoje? Da li tolerancija i harmonija prevlađuju među religijskim i političkim sektama? Da li
  postoje nezavršeni poslovi za Masoneriju koji treba da se završe, veći od dvanaest zadataka Herkulesa:
  da napreduje odlučno i čvrsto, da prosvetli umove naroda, da rekonstruiše društvo, da reformiše zakone,
  da unapredi javni moral. Večnost pred njom je toliko beskrajna kao i ona iza nje. Masonerija ne može biti
  verna sebi ako prestane da bude Masonerija.
   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167