Page 187 - Albert Pike - Moral i Dogma

Masonerija, oko čijih oltara su Hrišćani, Hebreji, Muslimani, Bramani, sledbenici Konfučija i
Zoroastera, može da ih okupi kao Braću i sjedini u molitvi Bogu koji je iznad svih Baalima ,
5
mora obavezno da prepusti svakom od svojih Iniciranih da potraže osnovu svoje vere i nade prema ispi-
sanim tekstovima njihove vlastite religije. Za sebe, ona nalazi dovoljno tih konačnih istina koje
su zapisane Božjim prstom u srcu čoveka, na stranicama knjige prirode. Shvatanja religije i
dužnosti, iskovana kroz meditaciju sposobnih, potvrđena kroz vernost dobrih i mudrih, obeležena žigom,
kao srebro, uz odgovor koji se nalazi u svakom neiskvarenom umu, prenose se Masonima svake vere
i mogu biti ih svi prihvatiti.

Mason ne teži dogmatskoj izvesnosti, niti uzaludno zamišlja da je takva izvesnost ostvarljiva. On
razmišlja da ako ne postoji pisano otkrovenje, on se može sa sigurnošću osloniti na nade koje
ga nadahnjuju i na principe koji ga vode, na osnovu dedukcije razumom i ubeđenjima instinkta i svesti. On

može da nađe sigurnu osnovu za svoja religijska verovanja u tim zaključcima intelekta i ube-đenju srca.
Jer, razum mu potvrđuje postojanje i atribute Boga; i ti duhovni instinkti koje on oseća, jesu glas Boga u
njegovoj duši, i oni unose u njegovu misao osećaj njegove veze s Bogom, ubeđenost u dobročinstvo
njegovog Stvoritelja i Čuvara i nadu u buduće postojanje; i njegovi razum i svest, nepogrešivo ukazuju na
vrlinu kao najviše dobro, opredeljeni cilj i svrhu ljudskog života.

On izučava čuda Neba, strukturu sistema i Zemljine revolucije, misteriozne lepote i prilago-đenost za
postojanje životinja, moralni i materijalni sastav ljudskog bića, tako plašljivog i divno načinjenog, i
zadovoljan je što Bog Postoji; i zato što je Mudro i Dobro Biće autor zvezdanog neba nad njim i
moralnog sveta unutar njega; i njegov um nalazi odgovarajuću osnovu za nadu, njegovo obožavanje,
njegove principe i akcije u dalekom Univerzumu, u sjajnom nebeskom svodu, u dubo-koj, punoj duši, koja
buja neizrecivim mislima.

To su istine koje će svaki misaoni um, bez oklevanja, prihvatiti, koje se ne mogu prevazići i koje on nije
sposoban da unapredi; ali, koje su pogodne da, kada im se pokori, zemlja zaista bude Raj a čovek samo
nešto niži nego što su anđeli. Bezvrednost ceremonijalnih obreda i potreba ak-tivne vrline; ojačavanje
čistote srca kao obezbeđenje za čistotu življenja, upravljanje mislima, kao začetnikom i predvodnikom
ponašanja; univerzalnom filantropijom, koja zahteva od nas da volimo čoveka i da činimo drugima samo
ono što mi smatramo da je ispravno, pravedno i plemenito, da i oni učine nama; opraštanjem uvreda; uz
neophodnost samopožrtvovanja u izvršavanju dužnosti; uz poniznost; iskrenu otvorenost i da budemo takvi
kakvi jesmo; za sva ova uzvišena uputstva ne trebaju čuda, niti glas iz oblaka, da ih preporuće našoj
odanosti ili da nas uvere u naše božansko poreklo. Ona nalažu poslušnost sa vrlinom sklonosti ka
čestitosti i lepoti; i bila su, i jesu, i biće zakon u svakom dobu i svakoj zemlji sveta. Bog ih je otkrio
čoveku na samom početku.

Masonu je Bog naš Otac na Nebu, i biti Njegovo dostojno dete, već je dovoljna nagrada miro-tvorcima;
Čije lice videti, najveća je nada onog sa čistim srcem; Mason je uvek spreman da podrži Njegove prave

sledbenike, prema Kojem je naša žarka ljubav - naša dužnost, poniznost, strpljivost i odanost; Čije je
najdostojanstvenije poštovanje iskreno, s milostivim srcem i milosrdnim životom; u Čijem stalnom
prisustvu mi živimo i radimo, Čijoj milosnoj volji otkazujemo samo u našoj smrti koja je, nadamo se i
verujemo, samo ulazak u bolji život; i Čiji mudri zakoni zabranjuju čoveku da spusti svoju dušu u skute
Elizijuma da bi lenstvovao.
6

Kada su u pitanju naša osećanja prema Njemu i naša ponašanja prema čoveku, Masonerija uči malo o
tome sa kojim čovekom treba da se razlikujemo, i veoma malo o tome s kojim možemo da se ne slažemo.