Page 188 - Albert Pike - Moral i Dogma

On je naš Otac, a mi smo svi braća. Ovo je nedokučivo samo neznalicama i nezaintere-sovanim, i, u istoj
meri, onima koji su u potpunoj dokolici i onima koji su najobrazovaniji. Za to, nije nam potreban
Sveštenik da propoveda, ni vlast da potvrdi; i, ako bi svaki čovek uradio samo ono što je u skladu sa tim,
to bi isteralo varvarstvo, surovost, netolerantnost, bezobzirnost, perfidnost, sitničavost, osvetu, sebičnost
i sve njima srodne poroke i niske strasti, ispod granica sveta.

Pravi Mason iskreno smatra da je Vrhovno Biće stvorilo svet i da upravlja njime i, takođe, ve-ruje da
Ono upravlja njime sa zakonima koji su, koliko mudri, pravedni i blagotvorni, toliko čvrsti, postojani i
neumoljivi. On veruje da su njegove patnje i muke nametnute od Njega radi njegovog popravljanja, radi
njegovog jačanja, izgrađivanja i razvoja; jer je to nužna posledica delovanja zako-na, najboljih koji se
mogu izmisliti za sreću i pročišćenje vrste i za stvaranje prilike i mogućnosti za delovanje i ispoljavanje
svih vrlina, od malih i najobičnijih, do plemenitih i najuzvišenijih; pa, možda, i ne samo njih, već onih

koje su najbolje prilagođene za stvaranje ogromnih, velikih, sjajnih i večnih planova Velikog Duha
Univerzuma. On veruje da mu je unapred predodređeno delovanje prirode koje mu je, s nepokolebljivom
mirnoćom toka promenama godišnjih doba, donosilo muke, i sipalo blagoslove i sunčane zrake na
mnogim drugim stranama; da su ga neumoljive kočije Vremena koje su ga slomile ili izmrcvarile svojim
zadatim tokom, pritiskale na ispunjavanje tih svetih i moć-nih ciljeva koji su mu donosili, čak i kao žrtvi,
čast i nagradu. On ima takav stav o Vremenu, Prirodi i Bogu, i pored toga, on nosi svoje breme bez
gunđanja ili nepoverenja; jer je to deo sistema, najboljeg mogućeg, zato što njime upravlja Bog. On ne
veruje da je njega Bog ispustio iz vida, dok je nadzirao tok velike harmonije Univerzuma; i da nije bilo
predviđeno, kada je Univerzum kreiran a njegovi zakoni doneti i drugi nizovi njegovih predodređenih
delovanja, da je u velikom nastupanju ovih do-gađaja on trebalo bolno da pati i trpi bedu. On veruje da je
njegovo pojedinačno dobro ušlo u Božja razmatranja, kao i veliki rezultati ka kojima sve stvari teže.

Verujući u to, on je uzvisio svoju vrlinu, najviše, u odnosu na pasivne nadmoći koje čovečan-stvo može
da postigne. On nalazi svoju nagradu i oslonac u shvatanju da je spreman i samopožr-tvovan saradnik
Kreatora Univerzuma; i biće uzvišene svesti, dostojno i sposobno, za tako uzvišen koncept, ali sa tako
tužnom sudbinom. On tada ima potpuno pravo da bude nazvan Veliki Izabrani, Savršeni i Uzvišeni Mason.
On je zadovoljan da padne na početku bitke, ako bi njegovo telo bilo samo stepenica za buduća osvajanja
čovečanstva.

Nije moguće da nas je Bog, Koji jeste, a mi smo sigurni da je savršeno dobar, odredio da patimo u bolu
muka, sve dok ne dobijemo od njega antidot za zlo koje je u nama, ili da je takav bol neopho-dan deo
plana Univerzuma koji je kao celina dobar. U oba slučaja, Mason ih prima sa pokornošću. On ne bi da
pati, osim ako je tako naređeno. Bilo koje da je vere, ako veruje da Bog postoji i da On brine za Svoja
stvorenja, on ne može da sumnja u to; ni da to nije bilo naređeno, niti da nije bolje za njega ili za neka

druga lica ili stvari. Prigovarati i jadikovati su gunđanja protiv Božje volje i gora su od neverovanja.

Mason, čija je misao izlivena u plemenitijem kalupu nego što je kod onih s neznanjem ili ne-mislećih i

koji je ispunjen pobožnim životom - više ceni istinu od ostalih, a mir Neba više nego mir Edena. Njemu
uzvišeno biće posvećuje ozbiljniju pažnju jer zna da čovek ne živi samo u uživanju ili zadovoljstvu već
da, uz stalno prisustvo Božje moći, mora da ostavi za sobom nadu za bilo kakav drugi odmor ili
spokojstvo, osim one koja je poslednja nagrada duge agonije misli; on se mora odreći svih nada bilo
kakvog izgleda za Nebo, osim onih kojima su muke avenija i portal; on mora da se potpaše , da podesi
7
svoju lampu , za rad koji se ne sme uraditi traljavo. Ako ne želi da živi u već nameštenom smeštaju iz
8
predanja, on mora da izgradi svoju kuću, svoj sopstveni sistem vere i misli, za sebe.