Page 189 - Albert Pike - Moral i Dogma

Nada u uspeh, a ne nada u nagradu, trebalo bi da bude stimulativna i pokretačka snaga. Naš cilj treba da
bude naša nadahnuta misao, a ne mi. Sebičnost je greh, ne privremen, već za sva vremena.

Okrenuti se prema večnosti, nije nebeska mudrost. Mi moramo naporno da radimo i da umremo, ne za
Nebo ili Blaženstvo, već za Dužnost.

Veoma je čest slučaj da moramo da udružimo svoje snage sa snagama hiljada drugih, kako bi doprineli
izvršavanju neke velike stvari; da predano oremo zemlju ili sadimo seme za daleku žetvu ili da
pripremimo put za budući dolazak neke velike promene. Količina rada koju svako pridodaje konačnom
uspehu, deo je cene koju pravednost treba da dodeli svakom, kao njegov poseban deo, ali on se nikada ne
može precizno odrediti. Možda će se nekolicina od onih koji su uvek radili strpljivo, u potaji i tišini da bi
izvršili neke političke ili društvene promene, koje su želeli iz svojih ubeđenja, konačno potvrditi kao
ogromna usluga čovečanstvu, a oni će živeti da bi videli efekte promene ili da podrže njihovo stvarno
ostvarenje. Samo nekolicina njih je bila u stanju da shvati vrednost svojih napora i doprinosa u
ostvarivanju uspeha u željenim promenama. Mnogi će sumnjati da li zaista ovi napori imaju ikakav uticaj;
a obeshrabreni će prestati sa svim daljim aktivnostima.

Da ne bi bio ovako obeshrabren, Mason mora da radi na uzdizanju i pročišćenju svojih moti-vfl, kao i na
marljivom negovanju ubeđenja, u istinsko uverenju da u ovom svetu ne postoje takve stvari kao što je
neuspešan trud; da iz svakog rada nastaje korist; da svaki iskren rad, u korisnoj i nesebičnoj stvari,
obavezno prati, uprkos svim neželjenim pojavama, odgovarajući i proporcio-nalan uspeh; da nijedan hleb
bačen u vodu neće biti u celosti izgubljen ); da ni jedno posađeno seme u zemlju neće izostati da proklija
9
u pravo vreme i u pravom obimu; i da, bez obzira na to kolika nam je, u trenucima utučenosti, uvećana
sklonost da sumnjamo, ne samo da li će naša stvar trijumfovati već da li smo mi doprineli njenoj pobedi -
jer uvek postoji Jedan Koji nije samo video svaki rad koji smo mi obavili, već Koji može da nam iskaže
tačan stepen u kojem je svaki vojnik doprineo ostvarivanju velike pobede nad društvenim zlom. Nijedan
dobar rad koji je izvršen nije u potpunosti uzaludan.

Veliki Izabranik, Potpuni i Sveti zidar, Stari savršeni majstor usavršavanja, Veliki Škot Jovana VI, neće
nipošto zaslužiti tu časnu titulu ukoliko nije imao tu snagu, volju, samo-održivu energiju, tu Veru koja se
ne hrani na zemaljskoj nadi. Koji nikad ne pomišlja na pobedu, već se, zadovoljan svojim ostvarenjem,
bori, jer on mora da se bori, radujući se toj borbi čak i da uz radost, padne.

Za sve Augeanove štale Sveta, za nagomilane nečistoće i mizerije vekova, potrebna je moćna reka da ih
10
u potpunosti opere; svaka kapljica koju pridodamo uvećava reku i ojačava njenu snagu, do nivoa koji je
Bog odredio, a ne čovek; i onaj, čiji je trud veliki i predan, neče biti uvređen što njegove pridodate
kapljice nisu uočljive u ogromnoj masi vode za čiščenje đubreta; suprotno tome i zbog te količine, one
neče same, beskorisno, isteći.

Pravi Mason neće brinuti da njegovo ime treba da bude upisano kao prilog koji on unosi u riznicu Boga.
Ako je radio u čistoj nameri za dobru stvar, dovoljno mu je da zna da je sigurno do-prineo njenom
uspehu; i da je stepen njegovog doprinosa vredan nezamislivo male pažnje; i još više, svest da je na taj
način pomogao, koliko god to bilo neuočljivo i nezapaženo, dovoljno mu je, čak i ako je to njegova jedina
nagrada. Neka svaki Veliki Izabranik, Potpuni i Sveti zidar, Stari savršeni majstor usavršavanja, Veliki
Škot Jovana VI, čuva svoju veru. To je njegova dužnost. Ona je briljan-tna i neugasiva svetlost koja sja na