Page 186 - Albert Pike - Moral i Dogma

Mason smatra Boga za Moralnog Guverenera, za Stvarnog Stvoritelja, kao bliskog Boga, ne samo kao
nekog dalekog u bezgraničnom prostoru, u daljini Prošle ili Buduče Večnosti. Mason sma-tra da On ima
pažljiv i vrhovni predvodnički interes prema svetu koji utiče na srca i delovanje ljudi.

Za njega, Bog je veliki Izvor Sveta Života i Materije; i čovek, sa svojim izvanrednim telesnim i
mentalnim okvirom je Njegovo direktno delo. On veruje da je Bog načinio čoveka s
različitim intelektualnim sposobnostima i da je nekima podario veču intelektualnu snagu, kako bi videli
i pronikli u istine koje su sakrivene od mase ljudi. Kada je to Njegova želja, on veruje da
čovečanstvo treba da napravi veliki korak napred ili da postigne neko veliko otkriče. On stvara intelekt
sa više nego običnim značajem i snagom, da izrodi novu ideju i veći smisao Istine, od vitalnog značaja
za Čovečanstvo.

Verujemo da je Bog tako uredio stvari, u ovom lepom i harmoničnom, ali misteriozno uprav-ljanom
Univerzumu, kako bi veliki umovi nastajali, jedan za drugim sukcesivno, s vremena na vre-me, jer su
takvi neophodni da bi otkrili čoveku istine koje su potrebne, kao i količinu istine koja će se roditi. On
uređuje stvari tako što će priroda i tok događaja poslati čoveka u svet, obogaćenog visokom mentalnom i

moralnom organizacijom, u kojem se velika istina, uzvišeni zrak duhovnog svetla, spontano i neizbežno
uzdiže.

Šta god da je bio Hiram, on je uzor, možda za nas jedan izmišljeni uzor čovečanstva u najvi-šoj fazi;
primer šta čovek može i šta bi trebalo da postane, tokom vekova, u svom napredovanju ka ostvarivanju
svoje sudbine; jedan pojedinac, darovan moćnim intelektom, uzvišenom dušom, veliki organizator i
savršeno izbalansirano moralno biće; važno, kakvo čovečanstvo može da bude i kakvo mi verujemo da će
biti nadalje u Božjem dobrom vremenu, i da su mogućnosti rase zaista stvarne.

Mason veruje da je Bog stvorio ovaj divni i zbunjujući svet s ciljem i s planom. On smatra da svaki
čovek koji je poslat u ovaj svet i, posebno, svaki čovek sa izraženim sposobnostima, ima duž-nosti koje
treba da izvrši - da ispuni svoju misiju, da krštenje bude kršteno ; da svaki veliki i dobar čovek ima neki
4
deo Božje istine koju on mora da prenese svetu i koji nosi taj plod u svojim grudima. U pravom i
jednostavnom smislu, on veruje da svi pravi, mudri i umni treba da budu nadahnuti i da oni usmeravaju
napredak i uzdizanje čovečanstva. Ta vrsta nadahnutosti, kao Božja sveprisutnost, nije ograničena samo
na nekoliko potvrđenih pisaca među Jevrejima, Hrišćanima ili Muslimanima, već takvi postoje u ljudskoj
rasi. Ona je posledica pravog korišćenja naših sposobnosti. Svaki čovek nju poseduje, Bog je njen izvor i
Istina je jedina provera. One se razlikuju po stepenu, kao i po umnoj nadarenosti, moralnom bogatstvu
duše i stepenu kultivizacije onih nadarenih i sposobnih. One nisu ograničene ni na jednu sektu, starosnu
dob ili naciju. One su široke kao svet i opšte kao Bog. One nisu date nekolicini ljudi, u samom detinjstvu

čovečanstva, da imaju monopol nad nadahnućem i da zabrane izlazak Boga iz duše. Mi nismo rođeni u
istrošenom i raspalom svetu. Zvezde su lepe kao na svom početku; najdrevnija Nebesa su sveža i jaka.
Bog je još svuda u prirodi. Gde god srce kuca, gde god Vera i Pamet imaju svoje svetilište, tu je Bog, kao
što je prvobitno bio u srcima vidovnjaka i proroka. Ni jedno tle na zemlji nije toliko sveto kao što je srce
dobrog čoveka i, ništa nije tako puno Boga. To nadahnuće nije dato samo obrazovanima, velikim i
mudrim, već svakom vernom Božjem detetu. Kao što otvoreno oko upija svetlost, tako oni čistog srca
vide Boga i taj koji istinski živi, oseća Njega kao prisutnog u svojoj duši. Svest je istinski glas
Božanstva.