Page 219 - Albert Pike - Moral i Dogma

masa koju su oni smatrali majkom, izvorom svih zala i boravištem Satane.

Za Fila i Platoniste, postojala je Duša sveta koja kreira vidljive stvari i koja je aktivna u njima, kao
26
posrednik Vrhovne Inteligencije, shvatajući u sebi ideje koje je Njemu prenela Inteligencija, i koje
ponekad uzdižu Njegove koncepte, ali ih On izvršava bez njihovog shvatanja.

Apokalipsa ili Otkrovenje, bez obzira na to ko je napisao, pripada Orijentu i drevnoj antici. Ona
prikazuje ono što je starije od nje. Ona slika najjačim bojama ono što su Orijentalni geniji ikad zamislili -
završnu scenu velike borbe Svetlosti, Istine i Dobrog protiv Mraka, Grešaka i Zla; perso-nifikovanu u onu
između Nove Religije, s jedne strane, i Paganizma i Judaizma, s druge strane. To je specifična primena
drevnog mita o Ormuzdu i Duhovima (Genii, dobri duhovi) protiv Ahrimana i njegovih Devsova; i on,
Ormuzd, slavi konačnu pobedu Istine protiv zajedničkih snaga čoveka i demona. Ideje i imaginacije su
pozajmljivane iz svakog ćoška, a aluzije koje se nalaze u njima su dok-trine iz svih vremena. Mi stalno
podsećamo na Zend-Avestu, Jevrejski Kodeks, Fila i Gnose. Sedam Duhova koji okružuju Tron Večnog,
na otvaranju Velike Drame, igraju veoma važnu ulogu; prvi instrumenti Božanske Volje i Osvete, svuda su
Sedam Amshaspandsa Parsizma; i Dvadeset četiri Drevnih koji nude Vrhovnom Biću prvo zavetovanje i
27
prvo iskazivanje poštovanja, što nas podseća na Misteriozne Glavare Judaizma, nagoveštaj Eona
Gnosticizma, i na reprodukciju dvadeset četiri Duha stvorenih od Ormuzda i zatvorenih u jednom jajetu.

Hrist iz Apokalipse, Prvo Rođeni u Kreaciji i Uskrsnuću, uveden je sa karakteristikama Ormuzda i

Sosioscha iz Zend-Aveste, Ainsopha iz Kabale i Carpistesa [Kap7ti6xr|(;] Gnostika. Da pravi Inicirani i
Verni postaju Kraljevi i Sveštenici, ideja je, istovremeno, Persijska, Jevrejska, Hrišćanska i Gnostička. I,
da je Vrhovno Biće, istovremeno Alfa i Omega, početak i kraj - On koji je bio, i jeste, i koji će doći, tj.
Vremenski neograničen - Zaratustrina je definicija iz Zerouane-Akherene.

Ponor Satane je takav da ni jedan čovek ne može da ga izmeri; njen trijumf je povremen kroz prevaru i
nasilje; njeno biće je okovalo lancima jedan Anđeo; njena presuda i njen pad u more meta-la; njena imena
su Zmija i Aždaja; ceo sukob je s Dobrim Duhovima ili nebeskim armijama protiv zla; puno je takvih
ideja i obeležja koja se nalaze i u Zend-Avesti, Kabali i kod Gnostika.

Mi čak nalazimo u Apokalipsi pojedinačne ideje Persije, koje smatraju niže vrste životinja kao brojne
Devsove ili transportna sredstva Devsova.

Čuvanje zemlje od strane dobrih anđela, obnova zemlje i neba i končani trijumf čistog i svetog čoveka,
samo su one iste pobede Dobrog nad Zlom, koje je ceo Orijent tražio. Zlato i bela odeća dvadeset četiri
Mudraca su, kao i u Persijskoj veri, znaci uzvišenog savršenstva i božanske čistote.

Ljudska misao je radila, borila se i mučila vekovima da objasni sebi šta je osećala, bez priznanja da je to
- neobjašnjivo. Ogromna gomila zbrkanih apstrakcija lebdela je u mašti, kompozicije reči koje nemaju
nikakvo stvarno značenje, i jedan nerazmrsiv lavirint suptilnih finesa - jedini je rezul-tat svega toga.

Ali, jedna velika ideja bi uvek isplivala i stajala visoko i nedodirljivo iznad ustalasanog haosa konfuzije.
Bog je veliki, dobar i mudar. Zlo, bol i tuga su privremeni, za mudre i korisne ciljeve. Oni moraju biti u
skladu s Božjom dobrotom, čistotom i beskrajnom savršenošću, i mora da postoji mo-del za njihovo
objašnjenje; jedino kad bismo mogli da ga nađemo; ali, na svaki način ćemo se truditi da uspemo u tome.
Konačno, Bog će pobediti i Zlo će biti zbačeno. Sam Bog može to da uradi i On će to da uradi, kroz
Emanaciju iz Sebe, primajući ljudski oblik, i tako će iskupiti svet.