Page 215 - Albert Pike - Moral i Dogma

Tebije dato da znaš misterije Kraljevstva Božjeg; ali Ijudima koji su izvan, sve ove stvari su date u
parabolama; kada vide, oni će gledati ali neće razumeti, a kada čuju, neće moći da razumeju... I, učenici
dolaze i kažu njemu, Zašto govoriš istinu u parabolama? On im odgovara i kaže: Zato što je vama dato da
znate misterije Kraljevstva Neba, ali ne i njima .
19

U 4. Glavi Poslanice Galatejcima, govoreči o najprostijim činjenicama Starog Zaveta, Pavle ističe da to
nisu alegorije. U 3. Glavi druge Epistole Korinčanima, on potvrđuje sebe kao sveštenika Novog Zaveta,
imenovanog od Boga; Ne po slovu, već po duhu; jer slovo ubija. Origen i Sveti Georgije su smatrali da
20
Jevanđelja ne treba uzimati u njihovom bukvalnom smislu; i Athanasius nas upozorava da ako bismo mi
razumeli svetopisanjeprema slovima, mi bismo upali u ogromno bogohuljenje\

Eusebius kaže - Oni koji upravljaju Svetim Knjigama, filosofiraju s njima i tumače njihov buk-valni
smisao kroz alegorije.

Izvori našeg znanja za Kabalističke doktrine su Sefer Yetzirah i Zohar. Prva se pojavila u dru-gom veku, a
potonja nešto kasnije; obe sadrže materijale koji su znatno stariji od njih. U njihovim
najkarakterističnijim elementima, one se vračaju unazad u vreme izgnanstva. U njima, kao u učenji-ma
Zaratustre, sve što postoji proizilazi iz izvora beskrajne Svetlosti. Pre svega je postojao Drevniji od
Dana, Kralj Svetlosti. Ta titula se često daje Kreatoru u Zend-Avesti i u zakoniku Sabajaca. Ovako
izložena ideja ima vezu s panteizmom Indije. Kralj ili svetlost, Drevni je Sve Što Jeste. On nije pravi

uzrok svih Postojanja; on je Beskonačni [En-Sof]. On je On: nema ničega u Njemu što Mi možemo nazvati
Ti.

U Indijskoj doktrini je Vrhovno Biće ne samo pravi uzrok svega, već jedino stvarno Postojanje: sve
ostalo je iluzija. U Kabali, kao i u persijskim i gnostičkim doktrinama, On je Vrhovno Biće nepo-znato
svima, Nepoznati Otac. Svet je njegovo otkrovenje i postoji samo u njemu. Njegovi atributi
se umnožavaju u njemu, sa različitim prilagođavanjima, i u različitom stepenu, tako da Univerzum
jeste Njegov Sveti Sjaj: on je samo Njegov Ogrtač; ali On mora biti duboko poštovan u tišini. Sva bića su
pro-izašla iz Vrhovnog Bića: što su bliža njemu, ona su savršenija; što su dalje na skali, manja im je
čistota.

Zrak Svetla, izbačen iz Božanstva, uzrok je i princip svega što postoji. On je istovremeno i Otac i Majka
Svega, u najuzvišenijem smislu. On prožima sve i bez njega ništa ne može da postoji. Iz ove dvostruke
Sile, sastavljene iz dva dela reči I .*• H .*• U H ••• proizilazi Prvo Rođeni od Boga, univerzalni Oblik, u
kojem su sadržana sva bića; Persijski i Platonovski Arhetip stvari, ujedinjen s Beskonačnim prvobitnim
zrakom Svetlosti.

Taj, Prvo Rođeni je Kreativna Sila, Održavalac, i živi princip Univerzuma. On je Svetlost Svetlosti. On
poseduje tri Prvobitne Sile Božanstva, Svetlost, Duh I Život [Otoc;, nveupa i Ztov]. Kako je on primio
ono što je dao, Svetlost i Život, oni se podjednako smatraju kao generativni i ra-đalački Princip,
Prvobitni Muškarac, Adam Kadmon. Kao takav, on je otkrio sebe u deset emanacija ili Sefirota koji nisu
deset različitih bića, niti čak bića uopšte; već izvori života, sudovi Svemoćnog i tipovi Kreacije. Oni su:
Suverenost ili Volja, Mudrost, Inteligencija, Dobrodušnost, Strogost, Lepota, Pobeda, Sjaj, Stalnost i
Imperija. To su atributi Boga; i ova ideja kojom Bog otkriva Sebe i Svoje Atribute, zatim da ljudski um
ne može da opazi ili spozna Samog Boga u njegovom radu, već samo njegov način manifestacije Sebe,