Page 216 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 216

jeste duboka Istina. Mi znamo o Nevidljivom samo što nam Vidljivo otkriva.


  Mudrost je nazivana Nous i Logos [i Nouc; Aoyoc;], Intelekt i Reč. Inteligencija, izvor miropo-maznog
  ulja, istovetna je Svetom Duhu u Hrišćanskoj Veri.


  Lepota je predstavljena zelenom i žutom. Pobeda je Yahovah-Tsaboath, stub na desnoj strani, stub Jakin:
  Slava  je  stub  Boaz,  na  levoj  strani.  I,  tako,  naši  simboli  se  pojavljuju  ponovo  i  u  Kabali.  I,  ponovo
  Svetlost, predmet našeg rada, pojavljuje se kao kreativna snaga Božanstva. Krug je, takođe, bio poseban
  simbol prve Sefire, Kether ili Krune.


  Nećemo,  dalje,  pratiti  Kabalu  u  njena  četiri  Svetova  Duha,  Atziluth,  Briah,  Yetzirah  i  Asiah,  ili
  emanacije, kreacije, oblikovanja i fabrikacije, gde je jedan niži od drugog, i nastaje jedan iz drugog, gde
  jači uvek obavija slabiji. Nećemo pratiti ni njenu doktrinu - da u svemu što postoji, nema ničega što je u
  potpunosti materijalno; da sve dolazi od Boga i da On sve stvara isijavanjem; da sve opstaje s Božanskim
  zracima koji prodiru kroz kreaciju; i sve je ujedinjeno u Duhu Božjem koji je život života; dakle, sve je
  Bog;  Postojanja  koja  borave  u  četiri  sveta,  prva  niža  prema  sva-kom  narednom  u  proporciji  prema
  udaljenosti od Velikog Kralja Svetlosti: takmičenje između dobrih i zlih Anđela i Principa, trajaće dok
  Večni  On  ne  odluči  da  ga  prekine  i  ponovo  uspostavi  prvobitnu  harmoniju;  četiri  posebna  dela  Duše
  Čoveka;  i  seljenje  nečistih  duša,  dok  ne  postanu  dovoljno  pročišćene  da  mogu  zajedno  sa  Duhom
  Svetlosti da razmišljaju o Vrhovnom Biću čiji Sjaj ispunjava Univerzum.


  Reč se takođe nalazi u Feničanskoj Veri, kao i u svim drugim verama u Aziji. Božja Reč je stvo-rila svet,
  planetarna  Božanstava  su  je  napisala  zvezdanim  slovima,  preneta  je  od  Demi-Bogova  kao  duboka

  misterija, u višu klasu ljudskog roda, da bi je oni preneli čovečanstvu. Verovanje Feničana je emanacija
  iz tog drevnog obožavanja Zvezda, koji su samo u veri Zaratustre povezani s verovanjem u jednog Boga.
  Svetlost i Vatra su najvažniji predstavnici Feničanskog verovanja. Postoji i rasa dece Svetlosti koja su
  obožavala Nebo s njegovom Svetlošću, smatrajući ga Vrhovnim Bogom.


  Sve proizilazi iz Jednog Principa, kao i Prvobitna Ljubav koja je Pokretačka Snaga Svega i koja vlada
  svime. Svetlost, u svom jedinstvu sa Duhom, predstavlja prenosioca ili simbol Života svega i prožima
  sve. Stoga, ona se mora poštovati i slaviti svuda, jer ona vlada i upravlja svuda.


  Haldejski i Jerusalimski Parafrazisti (oni koji su prevodili Svete tekstove po smislu a ne bukvalno) su se
  trudili  da  prevedu  frazu  Debar-Yahovah  ['»mn  TT)],  Reč  Božja,  ličnost,  gde  god  da  se  sretnu  s
  njom. Fraza i Bogstvori čoveka je u Targumu / Svet IHUH-aje stvorio čoveka.
                                                     21

  U Postanju Gl. 28:2o;2i, gde Jakov kaže: Ako Bog [ D*n?N mmlHiH Alhim], bude sa mnom ... tada če
                                                                   ,
                                                                     l
  Ihuh biti moj Alhim /rnn    *Č>, Uhih Ihuh Li Lalhim]; i ovaj kamen če biti Božja Kuča

  (Heb.).  [n*m  rrn  □m*?«,  Ihuh  Bith  Alhim];  Onkelos   to  parafrazira:  Ako  reč  Ihuh  treba  da  bude  od
               ,
                                                                22
  pomoči meni... tada če rečIhuh biti moj Bog.
  U Postanju Gl. 3:8, za Glas Gospoda Boga crrfrN rrn\ imamo Glas Reči od iHUH-a.


  Iz Mudrosti, Gl. 9:1, O Bože mojih Otaca i Gospode milosti! Koji si stvorio sve stvari tvojom rečju ev
  \6yov oov.


  U Mudrosti, Gl.18:15, Tvoja Svemoćna Reč [Aoyoq] palaje sa Neba.
   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221