Page 214 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 214

podnosili torturu i prezirali su smrt. Razvijali su nauku medicine i bili veoma vešti u njoj. Smatrali su
  dobrim znakom oblačenje u belu odeću. Imali su svoje sudove i donosili prave presude. Držali su se
  Šabata rigoroznije od ostalih Jevreja.


  Njihov glavni grad je bio Engadi, blizu Mrtvog Mora i Hebrona (Engadi je bio oko 50 km jugoi-stočno
  od Jerusalima, a Hebron oko 30 km južno od njega). Josephus  i Eusebius  su govorili o nji-ma kao o
                                                                                         18
                                                                           17
  drevnoj  sekti;  i  oni  su,  bez  sumnje,  bili  prvi  među  Jevrejima  koji  su  prihvatili  Hrišćanstvo,  sa  čijom
  verom  i  doktrinom  su  njihova  načela  imala  mnogo  sličnosti  i  u  velikoj  meri  bila  -  ista.  Plinije  ih  je
  smatrao za veoma drevan narod.


  U svom posvećenju, okretali su se prema izlasku sunca, kao što su se svi ostali Jevreji okretali prema
  Hramu. No, oni nisu bili idolatristi, jer su se čvrsto, svesnom odanošču, držali Mojsijevog zakona. Svu
  imovinu su držali zajedno i prezirali bogate, a ono što im je nedostajalo, obezbeđivali su preko Kuratora
  ili Snabdevača. Tetraktis, sastavljen od kružnih tačaka umesto Yod (e), bio je otkriven njima. Kako je to
  bio Pitagorejski simbol, očigledna je njihova veza sa školom Pitagore. Ali, njihov neobičan oblik više
  podseća na simbole Konfučija i Zaratustre. Verovatno je prihvaćen dok su bili zatvorenici u Persiji; time

  se objašnjava njihovo okretanje prema Suncu u molitvi.

  Njihovo  ponašanje  je  bilo  trezveno  i  neporočno.  Predavali  su  se  vrhovnoj  upravi  guvernera  koga  su
  postavili iznad sebe. Sve vreme su provodili u radu, razmišljanju i molitvi; najpriležnije su se od-nosili

  prema svakom pozivu za pravdu i čovečnost i svakoj moralnoj dužnosti. Verovali su u sjedinja-vanje s
  Bogom. Pretpostavljali su da su duše ljudi posrtale zbog nesrećne sudbine, iz regiona čistote i svetlosti, u
  telo koje preuzimaju; tokom njihovog trajanja i dalje su ih smatrali sužnjevima, kao da su u zatvoru. I zato
  nisu verovali u vaskrsnuće tela, već samo u vaskrsnuće duše. Verovali su i u buduće stanje nagrade i
  kazne;  zanemarivali  su  ceremonije  ili  spoljne  oblike  naložene  u  zakonima  Mojsija  da  se  smatraju
  obožavanjem  Boga;  smatrali  su  da  reči  zakonodavca  moraju  biti  razumljive  na  misteriozan  i  sakriven
  način,  a  ne  prema  njihovom  bukvalnom  značenju.  Oni  nisu  podnosili  žrtve,  osim  kod  kuče;  i  kroz
  meditaciju su se trudili (u meri u kojoj je to bilo moguče) da izdvoje dušu od tela i da je vrate Bogu.


  Eusebius u potpunosti prihvata da su drevni Terapeuti bili Hrišćani; i da su njihovi drevni spisi bili naša
  Jevanđelja i Poslanice.


  Eseni su bili kao Eklektička Sekta Filosofa koja je prihvatala Platona sa najvišim uvažavanjem; oni su
  verovali  da  je  prava  filosofija  največi  i  spasonosan  dar  Boga  smrtnicima,  da  je  bila  raznošena,  u
  različitim delovima, svim Sektama; i da je, sledstveno tome, svaki mudar čovek dužan da je pre-uzima sa
  mesta gde je bila raznešena, i da je tako objedinjenu, upotrebi za uništavanje suverenosti bezbožništva i
  poroka.


  Važne proslave Solsticija, Eseni su poštovali sa velikim uvažavanjem; kao što se moglo pretpo-staviti, na
  osnovu toga što su duboko poštovali Sunce, ne kao Boga, več kao simbol svetlosti i vatre; kao izvor, za
  koji su Orijentalci pretpostavljali da je Bog. Oni su živeli u uzdržavanju i apstinenciji i imali su objekte
  koji liče na manastire ranog Hriščanstva.


  Tekstovi  Esena  su  bili  puni  misticizma,  parabola,  enigmi  i  alegorija.  Oni  su  verovali  u  ezoterič-na  i
  egzoterična značenja Svetih Knjiga; i, kao što smo več rekli, imali su potvrdu za njih, u samim Svetim
  Knjigama. Oni su ih našli u Starom Zavetu, kao što su ih Gnostici našli u Novom. Hriščanski pisci, pa čak
  i sam Hrist, prihvataju kao istinu da sve Svete Knjige imaju unutrašnje i spoljašnje zna-čenje. Tako je
  rečeno u jednom od Jevanđelja:
   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219