Page 214 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 214
podnosili torturu i prezirali su smrt. Razvijali su nauku medicine i bili veoma vešti u njoj. Smatrali su
dobrim znakom oblačenje u belu odeću. Imali su svoje sudove i donosili prave presude. Držali su se
Šabata rigoroznije od ostalih Jevreja.
Njihov glavni grad je bio Engadi, blizu Mrtvog Mora i Hebrona (Engadi je bio oko 50 km jugoi-stočno
od Jerusalima, a Hebron oko 30 km južno od njega). Josephus i Eusebius su govorili o nji-ma kao o
18
17
drevnoj sekti; i oni su, bez sumnje, bili prvi među Jevrejima koji su prihvatili Hrišćanstvo, sa čijom
verom i doktrinom su njihova načela imala mnogo sličnosti i u velikoj meri bila - ista. Plinije ih je
smatrao za veoma drevan narod.
U svom posvećenju, okretali su se prema izlasku sunca, kao što su se svi ostali Jevreji okretali prema
Hramu. No, oni nisu bili idolatristi, jer su se čvrsto, svesnom odanošču, držali Mojsijevog zakona. Svu
imovinu su držali zajedno i prezirali bogate, a ono što im je nedostajalo, obezbeđivali su preko Kuratora
ili Snabdevača. Tetraktis, sastavljen od kružnih tačaka umesto Yod (e), bio je otkriven njima. Kako je to
bio Pitagorejski simbol, očigledna je njihova veza sa školom Pitagore. Ali, njihov neobičan oblik više
podseća na simbole Konfučija i Zaratustre. Verovatno je prihvaćen dok su bili zatvorenici u Persiji; time
se objašnjava njihovo okretanje prema Suncu u molitvi.
Njihovo ponašanje je bilo trezveno i neporočno. Predavali su se vrhovnoj upravi guvernera koga su
postavili iznad sebe. Sve vreme su provodili u radu, razmišljanju i molitvi; najpriležnije su se od-nosili
prema svakom pozivu za pravdu i čovečnost i svakoj moralnoj dužnosti. Verovali su u sjedinja-vanje s
Bogom. Pretpostavljali su da su duše ljudi posrtale zbog nesrećne sudbine, iz regiona čistote i svetlosti, u
telo koje preuzimaju; tokom njihovog trajanja i dalje su ih smatrali sužnjevima, kao da su u zatvoru. I zato
nisu verovali u vaskrsnuće tela, već samo u vaskrsnuće duše. Verovali su i u buduće stanje nagrade i
kazne; zanemarivali su ceremonije ili spoljne oblike naložene u zakonima Mojsija da se smatraju
obožavanjem Boga; smatrali su da reči zakonodavca moraju biti razumljive na misteriozan i sakriven
način, a ne prema njihovom bukvalnom značenju. Oni nisu podnosili žrtve, osim kod kuče; i kroz
meditaciju su se trudili (u meri u kojoj je to bilo moguče) da izdvoje dušu od tela i da je vrate Bogu.
Eusebius u potpunosti prihvata da su drevni Terapeuti bili Hrišćani; i da su njihovi drevni spisi bili naša
Jevanđelja i Poslanice.
Eseni su bili kao Eklektička Sekta Filosofa koja je prihvatala Platona sa najvišim uvažavanjem; oni su
verovali da je prava filosofija največi i spasonosan dar Boga smrtnicima, da je bila raznošena, u
različitim delovima, svim Sektama; i da je, sledstveno tome, svaki mudar čovek dužan da je pre-uzima sa
mesta gde je bila raznešena, i da je tako objedinjenu, upotrebi za uništavanje suverenosti bezbožništva i
poroka.
Važne proslave Solsticija, Eseni su poštovali sa velikim uvažavanjem; kao što se moglo pretpo-staviti, na
osnovu toga što su duboko poštovali Sunce, ne kao Boga, več kao simbol svetlosti i vatre; kao izvor, za
koji su Orijentalci pretpostavljali da je Bog. Oni su živeli u uzdržavanju i apstinenciji i imali su objekte
koji liče na manastire ranog Hriščanstva.
Tekstovi Esena su bili puni misticizma, parabola, enigmi i alegorija. Oni su verovali u ezoterič-na i
egzoterična značenja Svetih Knjiga; i, kao što smo več rekli, imali su potvrdu za njih, u samim Svetim
Knjigama. Oni su ih našli u Starom Zavetu, kao što su ih Gnostici našli u Novom. Hriščanski pisci, pa čak
i sam Hrist, prihvataju kao istinu da sve Svete Knjige imaju unutrašnje i spoljašnje zna-čenje. Tako je
rečeno u jednom od Jevanđelja: