Page 235 - Albert Pike - Moral i Dogma

besmrtnosti Duše; i, konačnom porazu i uništenju zla, nepravednog i pogrešnog, od strane Spasitelja ili
Mesije koji će doći, ukoliko se već nije pojavio.

One zamenjuju tri stuba starog Hrama, sa tri koja su vam već objašnjena - Verom [u Boga, čovečanstvo i
samog sebe], Nadom [u pobedu nad zlom, unapređenje Čovečanstva i zadgrobni ži-vot] i Milosrđem
[otklanjanjem oskudica, tolerantnošću za greške i krivicu drugih]. Biti pouzdan, biti pun nade, biti
popustljiv - to su, u dobu sebičnosti, s obzirom na mišljenje o ljudskoj prirodi i s obzirom na oštre i
gorke kazne, najvažnije masonske Vrline i prava potpora svakom masonskom Hramu. I, to su stari stubovi
Hrama pod drugačijim imenima. Jer, mudar je samo onaj koji sudi drugima milostivo, snažan je samo
onaj koji ima nadu, i nema lepote kao što je čvrsta vera u Boga, našu Braću i nas.

Druga odaja, odevena u crninu, stubovi Hrama slomljeni i oboreni, a braća pognuta do naj-dublje
utučenosti, predstavljaju svet pod tiranijom Principa Zla; gde je vrlina prognana, a porok nagrađen; gde
dobri gladuju bez hleba, a poročni žive raskošno i oblače se u purpurne i fine tkanine; gde drsko neznanje
vlada a obrazovani i geniji služe; gde Kralj i Sveštenik gaze po slobodi i pravima svesti; gde se sloboda
krije u pećinama i planinama, a potkazivanje i servilnost se kote i napreduju; gde se plač udovice i

siročeta koji gladuju u oskudici hrane i cvokoću od zime, uspinje do samog Neba iz miliona jadnih
udžerica; gde ljudi koji žele da rade - gladuju, oni i njihova deca i žene očajnički traže posao, kada
nakljukani kapitalisti zaustave njihove fabrike; gde zakon kažnjava onu koja izgladnela, ukrade veknu
hleba i onu koja pušta zavodnika da ode slobodno; gde uspeh partije opravdava ubistvo, nasilje i pljačku,
bez kazne; gde onaj koji je mnogo godina varao i ugnjetavao lica siromašnih, postaje bogat, dobija
položaj i poštovanje u životu a nakon smrti divnu sahranu i sjajan mauzolej - ovakav svet, u kome od
njegovog stvaranja, rat nikada nije prestajao, u kojem ljudi nisu zastali u tužnom zadatku mučenja i
ubijanja svoje braće; i iz čijeg vlastoljublja, pohlepe, zavidnosti, mržnje, strasti i drugih preostalih
Ahrimanovih i Tifonovih arsenala, prave Pandemonium : taj svet, potonuo u greh, zaudarajući na
11
prostotu, ječi od tuge i mizerije. Ako neko u njemu prepozna i žalost Zanata za Hiramovu smrt, žalost
Jevreja za pad Jerusalima, mizeriju Templara u ruinama njihovog Reda i za smrt De Molea ili agoniju
sveta i muke i nesreće u smrti Spasitelja, pravo je sva-koga da to oseća.

Treća odaja predstavlja posledice greha, poroka i pakla napravljenog od ljudskih srca, njihovih vatrenih
strasti. Ako neko u tome prepoznaje takođe neki Had Grka, Gehennu Hebreja, Tartarus Rima ili Pakao
Hrišćana, ili samo agoniju pokajanja i mučenje postiđene svesti, njegovo je pravo da to oseća.

Četvrta odaja predstavlja Univerzum, oslobođen od drske dominacije i tiranije Principa Zla, u sjaju
istinske Svetlosti koja dolazi od Vrhovnog Božanstva; tada greha i nepravde, boli i žalosti, pokajanja i
mizerije, više neće biti nikada; tada će veliki planovi Beskrajne Mudrosti biti ostvareni i tada će sva
Božja bića, videvši da su vidljiva zla, pojedinačne patnje i nepravde bile samo kapi koje su otišle da
uvećaju reku beskrajnog dobra, spoznati koliko je ogromna snaga Božanstva i da su Njegova dobrota i
dobročinstvo beskrajni koliko i Njegova moć. Ako neko prepoznaje u tome vrstu čudne misterije, bilo

koje vere ili veroispovesti, ili aluziju na neki događaj iz prošlosti, njegovo je pravo da to prepozna. Neka
svako razume te simbole onako kako mu najbolje odgovara. Svima nama oni tipiziraju opšta pravila
Masonerije - njene tri glavne vrline, Veru, Nadu i Milost; bratsku ljubav i univerzalno dobročinstvo. Mi
radimo ovde u tom cilju. Ovim simbolima nije potrebno drugo tumačenje.

Dužnosti naše Drevne braće Ružinog^su bile da ispune sve obaveze prijateljstva, vedrine, milosrđa, mira,
slobode, umerenosti i neporočnosti, i da s velikom pažnjom izbegavaju nečistotu, oholost, mržnju, bes i
svaku drugu vrstu poroka. Oni su preuzeli svoju filosofiju iz stare Teologije Egipćana, kao što su Mojsije