Page 242 - Albert Pike - Moral i Dogma

epidemijama - fenomeni bez višeg dostojanstva, značaja i važnosti u očima Boga, nego one stvari, iste
prirode koje se događaju drugim organizmima od materije; i da su ribe, u drevnim morima, nestale u
19
milijardama da bi stvorile mesta za druge vrste, u reljefnim oblicima kao fosili koji svedoče o njihovoj
agoniji; koralni planktoni, životinje, ptice i gamad, koje je čovek pobio, imaju isto pravo kao i on na
negodovanje pri nepravdi i na oprost od Boga i na traženje be-smrtnosti života u novom Univerzumu, kao
kompenzaciju za njihove patnje i muke i prevremenu smrt na ovom svetu.

Ovo nije slika projektovana maštom. Mnogi misaoni umovi su sumnjali i očajavali. Koliko nas može reči
da je naša vlastita vera toliko zasnovana i potpuna, da nikada ne čujemo ove bolne šapate u duši?
Trostruko blagosloveni su oni koji nikad ne sumnjaju, koji neumorno preživaju u zadovolj-stvu kao stoka
ili dremaju pod opijatima slepe vere; u čijim dušama se nikad ne odmara ta Gadna Senka koja je odsustvo
Božanske Svetlosti.

Da bi objasnili sebi postojanje Zla i Patnje, Drevni Persijanci su zamislili da postoje dva Principa ili
Božanstva u Univerzumu, jedno Dobro i drugo koje je Zlo. I oni su stalno u sukobu jedan s dru-gim u
borbi za prevlast i naizmenično se smenjuju. Iznad oba, za Mudre, bilo je jedno Vrhovno, za njih Svetlost

koja če na kraju nadvladati Mrak, Dobro - Zlo, pa će se čak Ahriman i njegovi Demoni razrešiti svojih
poročnih i zlobnih priroda i primiće opšte Spasenje. Nije im palo na pamet da je po-stojanje Zlog
principa, uz saglasnost Vrhovnog Svemoćnog, velika poteškoća i ostavili su postojanje Zla neobjašnjeno
isto kao do tada. Ljudski um je zadovoljan ako može da skloni poteškoću samo korak dalje od sebe. On ne
može da veruje da svet ne počiva ni na čemu, već je pobožno zadovoljan misleći da je on rođen na
leđima ogromnog slona koji stoji na leđima velike kornjače. S tom kornja-čom, vera je bila zadovoljna i
bila je veliki izvor sreće za mnoštvo koje je moglo da veruje u Đavola, sposobnog da smanji odijum
prema Bogu, jer je bio tvorac Greha.

Ali, nije svima dovoljna Vera da se prevaziđu velike poteškoće. Oni kažu sa Molitvenikom -Gospode! fa
verujem! - ali poput ovih, oni su prinuđeni da dodaju - Tipomozi mojem neverovanjul Razum mora da
bude u saradnji i usklađen s Verom ili oni ostaju i dalje u mraku sumnje - najmi-zernijem stanju od svih, u
ljudskom umu.

Oni koji brinu samo za svoj interes i korist u ovom životu, nisu zainteresovani za ove velike Probleme.
Životinje ih takođe ne razmatraju. To je karakteristika besmrtne Duše - ona mora da traži zadovoljenje
sebe u svojoj besmrtnosti i da razume tu veliku enigmu, Univerzum. Hotentot i Papuanac nemaju taj
21
20
problem i mučenje sa ovom sumnjom i teorijama, i njih ne treba zbog toga smatrati niti mudrim niti
srećnim. Svinje su, takođe, nezainteresovane za tu veliku zagonetku Univerzuma i srećne su što su potpuno
nesvesne da je to ogromno Otkrovenje i Manifestacija u Vremenu i Prostoru - jedna Misao Beskrajnog
Boga.

Uzdiži i veličaj Veru, kao što ćemo i mi, i reci da ona počinje tamo gde Razum prestaje, da ona ima
osnovu bilo u Razumu, Analogiji, Svesti ili u ljudskom potvrđivanju. Vernik Brame, takođe,
ima razumljivu Veru u ono što se nama čini pogrešnim i apsurdnim. Njihova Vera ne počiva na
Razumu, Analogiji ili Svesti, već na potvrđivanju njihovih Duhovnih učitelja i Svetih Knjiga. Muslimani,
ta-kođe, veruju na osnovu pozitivne potvrde Proroka; i Mormoni mogu da kažu Ja verujem u ovo, jer je to

nemoguće. Nijednoj veri, koliko god to bilo apsurdno ili ponižavajuće, nisu nedostajale osnove, potvrde i
potvrđivanja, knjige, Čuda i dokazivanje neoborivih tvrdnji koje su korišćene kao osnova za Veru u svim
vremenima; i savremena čuda su bolje potvrđena, stotinama puta, od onih drevnih.

I tako, posle svega, Vera mora da izbija iz nekog izvora u nama, pri čemu se dokaz za ono u šta treba da