Page 240 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 240

koje je postojalo u svim vremenima.


  U velikim gradovima, niži sloj stanovništva je podjednako bez vere i bez nade. Ostali imaju, u najvećem
  delu, samo puku veru, nastalu obrazovanjem i sticajem okolnosti, a ne kao stvarnu i moralnu osobinu
  poštenja kao što je u Muslimanstvu. Tvoja imovina će biti sigurna ovde, rekao je Musliman, Ovde nema
  Hrišćana.  Filosofski  i  naučnički  svet  svakim  danom,  sve  manje  i  manje,  veruje.  Vera  i  Razum  nisu  u
  suprotnosti, već su u ravnoteži; već su u antagonizmu i neprijatelji su jedan drugome; rezultat koji nastaje
  iz toga je mrak i očaj skepticizma, otvoren i poluprikriven u racionalizmu.


  Više od tri četvrtine čovečanstva još kleči, kao kamile, da bi preuzelo tovar i krotko ga prenelo svom
  tiraninu.  Ako  se,  kojim  slučajem,  Republika  uzdigne,  poput  zvezde,  ona  juri  da  se  uspostavi  u  krvi.
  Kraljevi ne moraju ratovati da bi je sklonili sa svog puta. Dovoljno je samo da je ne diraju i ona će ubrzo
  staviti  ruku  nasilja  na  samu  sebe.  I,  kada  narod  koji  je  dugo  porobljen,  otrese  svoje  perje,  može  s
  nevericom da upita:


  Da li će se prevarant radovati Nekoj prevari Slobode, samo da bi se domogao Kroz mahnitost, omraženu
  svakom razumnom, zakona,


  Vlasti i Imperije ?
                     16

  Svuda u svetu rad je, u nekom obliku, rob kapitala kojeg treba hraniti samo dok može da radi; ili još
  bolje, samo onoliko dok je njegov rad profitabilan za vlasnika ljudi, kao imovine. Ima gladova-nja u
  Irskoj, štrajkova i gladovanja u Engleskoj, pauperizam i rentijerstvo u Njujorku, mizerija, beda, neznanje,
  napuštenost, brutalnost poroka i besramnost, užasno prosjačenje. Ovde šnajderke gladuju i smrzavaju se;
  tamo majke ubijaju svoje dete, da bi ostala deca mogla da prežive, uz hleb kupljen iz socijalne pomoći za
  sahranu; i devojke iz susedstva se prostituišu za hranu.


  Ova  ošamućena  rasa,  kaže  Glas,  nije  zadovoljna  što  vidi  da  je  njeno  mnoštvo  zbrisano  velikim
  epidemijama nepoznatog uzroka, s pravdom i mudrošću koju ljudski um ne može da shvati. Ona mora
  stalno da bude u ratu. Otkako su se ljudi podelili u plemena, ni jednog trenutka ceo svet nije bio u miru.
  Uvek su ljudi bili angažovani u međusobnom ubijanju. Uvek su armije živele od muka seljaka i rat je

  iscrpljivao resurse, trošio energiju i prekidao napredak Države. Ona sada ostavlja nerođenom potomstvu
  užasan dug, hipoteke na svu imovinu i krije Državnu sramotu i ljagu nepo-štenog nepriznavanja.

  Ponekad, zlokobne vatre rata istovremeno upale pola Kontinenta; kao da su se svi Tronovi uje-dinili da

  primoraju  narod  da  ponovo  prihvati  omraženu  i  odvratnu  dinastiju  ili,  kad  Država  ne  priznaje  drugoj
  Državi pravo da rasturi loš savez i stvori sebi posebnu vladu. Tada, ponovo, zasjaju i nestanu plamenovi,
  a vatra tinja u pepelu, da bi se opet zpalila, sa obnovljenim i pojačanim besom. Ponekad, nadolazeća
  oluja lebdi nad nekom manjom oblašću; ponekad se njena svetla vide, kao plamen svetionika na brdu, i
  kao da obuhvata ceo svet. Nema mora, ali se čuje urlanje topova; nema reke, ali teče crvena od krvi;
  nema doline, ali drhti, podrhtava od kopita nastupajućih eskadrona; nema polja, ali je nađubreno krvlju
  mrtvih; i svuda ljudi ubijaju, lešinari žderu, a vuci zavijaju u uvo umirućeg vojnika. Ni jedan grad nije
  pošteđen mučenja granatama i šrapnelima; i nijedan čovek ne propušta užasnim bogohuljenjem da zahvali
  Bogu Ljubavi za pobedu i pokolj. Te deum se još peva za Evu od Bartolomea i Sicilijanske Vesperse .
                                                                                                                         17
  Ljudska ingenioznost je skroz istrošena i sve njene inventivne moći usmerene su na stvaranje paklene
  mašine za uništavanje kojom ljudsko telo može biti, još brže i efikasnije slomljeno, razbijeno, pokidano i
  unakaženo;  i  licemerno  Čovečanstvo,  pija-no  od  krvi  i  natopljeno  krvlju,  vrišti  do  Neba  zbog
  pojedinačnog  ubistva,  odajući  zahvalnost  osveti  koja  nije  ništa  manje  nehrišćanska,  ili  da  zadovolji
   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245