Page 240 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 240
koje je postojalo u svim vremenima.
U velikim gradovima, niži sloj stanovništva je podjednako bez vere i bez nade. Ostali imaju, u najvećem
delu, samo puku veru, nastalu obrazovanjem i sticajem okolnosti, a ne kao stvarnu i moralnu osobinu
poštenja kao što je u Muslimanstvu. Tvoja imovina će biti sigurna ovde, rekao je Musliman, Ovde nema
Hrišćana. Filosofski i naučnički svet svakim danom, sve manje i manje, veruje. Vera i Razum nisu u
suprotnosti, već su u ravnoteži; već su u antagonizmu i neprijatelji su jedan drugome; rezultat koji nastaje
iz toga je mrak i očaj skepticizma, otvoren i poluprikriven u racionalizmu.
Više od tri četvrtine čovečanstva još kleči, kao kamile, da bi preuzelo tovar i krotko ga prenelo svom
tiraninu. Ako se, kojim slučajem, Republika uzdigne, poput zvezde, ona juri da se uspostavi u krvi.
Kraljevi ne moraju ratovati da bi je sklonili sa svog puta. Dovoljno je samo da je ne diraju i ona će ubrzo
staviti ruku nasilja na samu sebe. I, kada narod koji je dugo porobljen, otrese svoje perje, može s
nevericom da upita:
Da li će se prevarant radovati Nekoj prevari Slobode, samo da bi se domogao Kroz mahnitost, omraženu
svakom razumnom, zakona,
Vlasti i Imperije ?
16
Svuda u svetu rad je, u nekom obliku, rob kapitala kojeg treba hraniti samo dok može da radi; ili još
bolje, samo onoliko dok je njegov rad profitabilan za vlasnika ljudi, kao imovine. Ima gladova-nja u
Irskoj, štrajkova i gladovanja u Engleskoj, pauperizam i rentijerstvo u Njujorku, mizerija, beda, neznanje,
napuštenost, brutalnost poroka i besramnost, užasno prosjačenje. Ovde šnajderke gladuju i smrzavaju se;
tamo majke ubijaju svoje dete, da bi ostala deca mogla da prežive, uz hleb kupljen iz socijalne pomoći za
sahranu; i devojke iz susedstva se prostituišu za hranu.
Ova ošamućena rasa, kaže Glas, nije zadovoljna što vidi da je njeno mnoštvo zbrisano velikim
epidemijama nepoznatog uzroka, s pravdom i mudrošću koju ljudski um ne može da shvati. Ona mora
stalno da bude u ratu. Otkako su se ljudi podelili u plemena, ni jednog trenutka ceo svet nije bio u miru.
Uvek su ljudi bili angažovani u međusobnom ubijanju. Uvek su armije živele od muka seljaka i rat je
iscrpljivao resurse, trošio energiju i prekidao napredak Države. Ona sada ostavlja nerođenom potomstvu
užasan dug, hipoteke na svu imovinu i krije Državnu sramotu i ljagu nepo-štenog nepriznavanja.
Ponekad, zlokobne vatre rata istovremeno upale pola Kontinenta; kao da su se svi Tronovi uje-dinili da
primoraju narod da ponovo prihvati omraženu i odvratnu dinastiju ili, kad Država ne priznaje drugoj
Državi pravo da rasturi loš savez i stvori sebi posebnu vladu. Tada, ponovo, zasjaju i nestanu plamenovi,
a vatra tinja u pepelu, da bi se opet zpalila, sa obnovljenim i pojačanim besom. Ponekad, nadolazeća
oluja lebdi nad nekom manjom oblašću; ponekad se njena svetla vide, kao plamen svetionika na brdu, i
kao da obuhvata ceo svet. Nema mora, ali se čuje urlanje topova; nema reke, ali teče crvena od krvi;
nema doline, ali drhti, podrhtava od kopita nastupajućih eskadrona; nema polja, ali je nađubreno krvlju
mrtvih; i svuda ljudi ubijaju, lešinari žderu, a vuci zavijaju u uvo umirućeg vojnika. Ni jedan grad nije
pošteđen mučenja granatama i šrapnelima; i nijedan čovek ne propušta užasnim bogohuljenjem da zahvali
Bogu Ljubavi za pobedu i pokolj. Te deum se još peva za Evu od Bartolomea i Sicilijanske Vesperse .
17
Ljudska ingenioznost je skroz istrošena i sve njene inventivne moći usmerene su na stvaranje paklene
mašine za uništavanje kojom ljudsko telo može biti, još brže i efikasnije slomljeno, razbijeno, pokidano i
unakaženo; i licemerno Čovečanstvo, pija-no od krvi i natopljeno krvlju, vrišti do Neba zbog
pojedinačnog ubistva, odajući zahvalnost osveti koja nije ništa manje nehrišćanska, ili da zadovolji