Page 282 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 282
umetnika, pisca i svog života, što je daleko više od govora, ako je taj elokventan.
Veliki pisac ili umetnik samo prikazuje kakav bi svaki čovek trebalo da bude. On prikriva šta bi on
trebalo da radi. On prikriva veličinu duše i predstavlja nam samo moralnu lepotu,
velikodušnost, postojanost, ljubav, posvećenost, opraštanje. On prikazuje vrline, preporučuje ih našem
uvažavanju i oponašanju. Otelotvoriti to prikazivanje u naše živote je praktična realizacija ovih velikih
ideja umetnosti. Velikodušnost Heroja, slavljenih na istorijskim i poetskim stranama; nepromenljivost
i vera mučenika Istine; lepota ljubavi i pobožnosti koje isijavaju sa platna; izdvajanje Istine i
Dobrog, koje svetlucaju sa usana Elokventnog, u svojoj suštini, samo su ono što svaki čovek može da
oseti i izvrši u svakodnevnim događanjima života. Rad vrline je uzvišeniji od svakog rada genija, jer ple-
menitija je stvar biti heroj nego opisati jednog, izdržati mučeništvo, oslikati ga, raditi dobro, zalagati se
za njega. Delovanje je veće od pisanja. Dobar čovek je uzvišeniji cilj za razmatranje od velikog pisca.
Postoje samo dve stvari vredne življenja: radi ono što je vredno da bude zapisano i piši ono što je vredno
da se pročita; a više od obe stvari je - raditi.
Svaki čovek mora da uradi plemenitiju stvar nego što ijedan čovek može da uradi ili opiše. Postoje široka
polja za hrabrost, vedrinu, energiju i poštovanje ljudskog postojanja. Neka ni jedan Mason ne misli da je
njegov život sveden na prosečnost ili beznačajnost, beskoristan ili uzaludan težak rad ili za ciljeve koji su
manji od besmrtnosti. Niko ne može reći da su velike nagrade života za neke druge, i da on ne može ništa
da uradi. Bez obzira na to koliko veličanstveno i plemenito neko delo pisac može da opiše ili slikar da
oslika, ono će biti još plemenitije ako ti odeš i uradiš ono što neko opisuje, ili da budeš model koji drugi
slikaju.
Najuzvišenija stvar koju je neko opisao, nije ništa velikodušnija od one koju možemo da ura-dimo u
svakodnevnom životu; u izazovu, u nesreći, ožalošćenosti, u ozbiljnom približavanju smrti. U velikom
Proviđenju Boga, u velikoj zapovesti našeg postojanja, za svakog čoveka postoji otvorena sfera za
plemenita dela. Nije to samo u onim izuzetnim situacijama, kada su sve oči uprte u nas, kada su sve naše
energije uzdignute i sva naša budnost pokrenuta, i kada se od nas traže najveći napori vrlina; to je češće u
tišini i osami, usred naših poslova u našim domovima; u iscrpljujućoj boleštini kojoj se ne prigovara; u
nesebično iskazanom poštenju koje ne pita za cenu; u jednostavnoj nepri-strasnosti, skrivajući svoju ruku
kojom se odriče sopstvena prednost, u korist drugog.
Masonerija teži da oplemeni običan život. Njen je zadatak da zalazi u mračne i neistražene situ-acije
običnih ponašanja i osećanja; da prikaže, ne običnu vrlinu nekog izuzetnog života, već izuzetnu vrlinu
običnog života. Šta je urađeno i nastalo u senci privatnosti, na tvrdoj i utabanoj stazi dnevnih briga i
teškog rada, koja je puna neproslavljenih žrtvovanja, u patnji i, ponekad, ponižavajućoj patnji koja nosi
pred svetom vedro lice; u dugoj borbi duha, u suprotstavljanju bolu, siromaštvu i zapostav-ljenosti,
nošenim u najtananijim dubinama srca - šta je tu učinjeno, rođeno, skovano i ostvareno, najviši je sjaj i to
treba da nosi najsjajniju krunu.
U knjizi Masonskog života jedna svetla reč je napisana iz koje, na sve strane, sja neizrecivo blistanje. Ta
reč je Dužnost.
Obezbediti da svi radnici imaju stalan posao i za to svoju pravednu nadoknadu; pomoći u ubrzanju
dolaska tog vremena kada niko neće patiti zbog gladovanja ili siromaštva, i kad je neko spreman i
sposoban za rad, a ne može da nađe posao zato što je napadnut bolešću usred posla - to su delovi tvoje
dužnosti kao Viteza Kraljevske Sekire. I, ako uspemo da napravimo kutak Božje kre-acije, malo plodniji i
vedriji, malo bolji i vredniji Njega, ili da učinimo da jedno ili dva ljudska srca budu malo mudrija, više