Page 282 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 282

umetnika, pisca i svog života, što je daleko više od govora, ako je taj elokventan.


  Veliki  pisac  ili  umetnik  samo  prikazuje  kakav  bi  svaki  čovek  trebalo  da  bude.  On  prikriva  šta  bi  on
  trebalo  da  radi.  On  prikriva  veličinu  duše  i  predstavlja  nam  samo  moralnu  lepotu,
  velikodušnost, postojanost, ljubav, posvećenost, opraštanje. On prikazuje vrline, preporučuje ih našem
  uvažavanju i oponašanju. Otelotvoriti to prikazivanje u naše živote je praktična realizacija ovih velikih
  ideja  umetnosti.  Velikodušnost  Heroja,  slavljenih  na  istorijskim  i  poetskim  stranama;  nepromenljivost
  i  vera  mučenika  Istine;  lepota  ljubavi  i  pobožnosti  koje  isijavaju  sa  platna;  izdvajanje  Istine  i
  Dobrog, koje svetlucaju sa usana Elokventnog, u svojoj suštini, samo su ono što svaki čovek može da
  oseti i izvrši u svakodnevnim događanjima života. Rad vrline je uzvišeniji od svakog rada genija, jer ple-
  menitija je stvar biti heroj nego opisati jednog, izdržati mučeništvo, oslikati ga, raditi dobro, zalagati se
  za njega. Delovanje je veće od pisanja. Dobar čovek je uzvišeniji cilj za razmatranje od velikog pisca.

  Postoje samo dve stvari vredne življenja: radi ono što je vredno da bude zapisano i piši ono što je vredno
  da se pročita; a više od obe stvari je - raditi.

  Svaki čovek mora da uradi plemenitiju stvar nego što ijedan čovek može da uradi ili opiše. Postoje široka

  polja za hrabrost, vedrinu, energiju i poštovanje ljudskog postojanja. Neka ni jedan Mason ne misli da je
  njegov život sveden na prosečnost ili beznačajnost, beskoristan ili uzaludan težak rad ili za ciljeve koji su
  manji od besmrtnosti. Niko ne može reći da su velike nagrade života za neke druge, i da on ne može ništa
  da uradi. Bez obzira na to koliko veličanstveno i plemenito neko delo pisac može da opiše ili slikar da
  oslika, ono će biti još plemenitije ako ti odeš i uradiš ono što neko opisuje, ili da budeš model koji drugi
  slikaju.


  Najuzvišenija  stvar  koju  je  neko  opisao,  nije  ništa  velikodušnija  od  one  koju  možemo  da  ura-dimo  u
  svakodnevnom životu; u izazovu, u nesreći, ožalošćenosti, u ozbiljnom približavanju smrti. U velikom
  Proviđenju  Boga,  u  velikoj  zapovesti  našeg  postojanja,  za  svakog  čoveka  postoji  otvorena  sfera  za
  plemenita dela. Nije to samo u onim izuzetnim situacijama, kada su sve oči uprte u nas, kada su sve naše
  energije uzdignute i sva naša budnost pokrenuta, i kada se od nas traže najveći napori vrlina; to je češće u
  tišini i osami, usred naših poslova u našim domovima; u iscrpljujućoj boleštini kojoj se ne prigovara; u
  nesebično iskazanom poštenju koje ne pita za cenu; u jednostavnoj nepri-strasnosti, skrivajući svoju ruku
  kojom se odriče sopstvena prednost, u korist drugog.


  Masonerija teži da oplemeni običan život. Njen je zadatak da zalazi u mračne i neistražene situ-acije
  običnih ponašanja i osećanja; da prikaže, ne običnu vrlinu nekog izuzetnog života, već izuzetnu vrlinu
  običnog života. Šta je urađeno i nastalo u senci privatnosti, na tvrdoj i utabanoj stazi dnevnih briga i
  teškog rada, koja je puna neproslavljenih žrtvovanja, u patnji i, ponekad, ponižavajućoj patnji koja nosi
  pred  svetom  vedro  lice;  u  dugoj  borbi  duha,  u  suprotstavljanju  bolu,  siromaštvu  i  zapostav-ljenosti,
  nošenim u najtananijim dubinama srca - šta je tu učinjeno, rođeno, skovano i ostvareno, najviši je sjaj i to
  treba da nosi najsjajniju krunu.


  U knjizi Masonskog života jedna svetla reč je napisana iz koje, na sve strane, sja neizrecivo blistanje. Ta
  reč je Dužnost.


  Obezbediti  da  svi  radnici  imaju  stalan  posao  i  za  to  svoju  pravednu  nadoknadu;  pomoći  u  ubrzanju
  dolaska  tog  vremena  kada  niko  neće  patiti  zbog  gladovanja  ili  siromaštva,  i  kad  je  neko  spreman  i
  sposoban za rad, a ne može da nađe posao zato što je napadnut bolešću usred posla - to su delovi tvoje
  dužnosti kao Viteza Kraljevske Sekire. I, ako uspemo da napravimo kutak Božje kre-acije, malo plodniji i

  vedriji, malo bolji i vredniji Njega, ili da učinimo da jedno ili dva ljudska srca budu malo mudrija, više
   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287