Page 320 - Albert Pike - Moral i Dogma

Herodot (Herodot, iz Halikarnasa 484—425. p.n.e. je antički grčki pisac i otac istorije) prebacuje, uz
poštovanje, veo misterije i tišine. Govoreči o Hramu Minerve ili o Hramu Izide, koja je nazvana Majka
Boga-Sunca i čije su Misterije nazvane Izidine, u Saisu, on govori o grobu u Hramu, iza Kapele pored
zida i kaže: To je grobnica čoveka, čije poštovano ime me obavezuje da čutim. U okviru Hrama postoji
veliki obelisk od kamena (phalli,) i ovalno jezero sa popločanom obalom sa kamenom i okru-ženo
ogradom. Čini mi se daje isto toliko veliko koliko i ono u Delosu (gde su proslavljane
Misterije Apolona). U ovom jezeru Egipčaniproslavljaju, tokom noči, ono što oni nazivaju Misterijama, u
koji-ma se prikazuju patnje Boga 0 kojima sam govorio malopre. Ovaj Bogje bio Oziris, kogaje ubio

Tifon koji se spustio u Senke i kojije bio vračen u život; o čemu sam več ranije govorio.

Ovaj paragraf nas podseća na grobnicu Khir-Oma, njegovu smrt i njegovo uskrsnuće iz groba, simboličko
vraćanje u život; i na bronzano More u Hramu u Jerusalimu. Herodot dodaje: Ja neču reči ništa u vezi sa

ovim Misterijama, sa kojima sam u največem delu upoznat. Samo malo ću reći 0 ini-cijacijama Cere,
poznate među Grcima kao Thesmophoria. Ono što ću reći neće uticati na poštovanje kojeja dugujem
religiji.

Athenagorus citira taj stav da bi pokazao da nije samo statua, već i Grob Ozirisa bio prika-zivan u
31
Egiptu, kao i da su prikazivane njegove tragične patnje; i primećuje da su Egipćani imali žalobne
ceremonije u čast njihovih Bogova, čiju su smrt oni oplakivali i kojima su kasnije prinosili žrtve, kada su
prešli u stanje besmrtnosti.

Međutim, nije teško, povezivanjem različitih detalja koje imamo iz različitih Svetilišta, da se shvati ko je
bio ta ličnost i koji je bio cilj ovih tajnih ceremonija. Mi imamo samo nagoveštaje, ali ne i detalje.

Znamo da su Egipćani obožavali Sunce, pod imenom Ozirisa. Nesreće i tragična smrt tog Boga je
alegorija koja se odnosila na Sunce. Tifon, kao i Ahriman, predstavljali su Tamu. Patnje i smrt Ozirisa, u
Noćnim Misterijama, bile su mistične slike fenomena Prirode i sukob dva velika Principa koji dele
carstvo Prirode, a koji, u najvećoj meri, utiču na naše duše. Sunce nije rođeno, i ne umire, i ne vraća se u
život; i recital o ovim događajima bio je samo jedna alegorija, prikrivanje više istine.

Horus, sin Izide, isto što i Apolo ili Sunce, takođe je umro i ponovo je vraćen u život i svojoj majci; i
sveštenici Izide su slavili te velike događaje, kroz naizmenične praznike žalosti i radosti.

U Misterijama Fenikije, uspostavljenim u čast Thamuza ili Adonisa, takođe je Sunce, spektakl njegove
smrti i vaskrsnuća, prikazivano Iniciranima. Kako saznajemo od Meursiusa i Plutarha, prikazivana je
32
figura tela mladog čoveka. Cveće je bilo nabacano preko njega, žene su ga oplakivale; grobnica je bila
podignuta njemu. I, ti praznici, kako saznajemo od Plutarha i Ovidija, preneti su u Grčku.

U misterijama Mitre, Boga-Sunca u Maloj Aziji, Armeniji i Persiji, smrt tog Boga je oplakiva-na i njegov
povratak u život praznovan je sa najvećim izrazima sreće i veselja. Kako saznajemo od Julijana
Firmikusa , telo je prikazivano Iniciranima i predstavljalo je mrtvog Mitru; i posle toga, objavljeno je
33
njegovo vaskrsnuće; i oni su tada pozivani da se vesele jer se mrtvi Bog vratio u život, i kroz svoje muke,
obezbedio im je spasenje. Tri meseca pre toga, slavljeno je njegovo rođenje, pod simbolom bebe, rođene
25. decembra, ili osmog dana pre Kalendsa u januaru.
34

U Grčkoj, u Misterijama istom Bogu, poštovanom pod imenom Bako, prikazivana je njegova smrt (Titan
ga je ubio); njegovo spuštanje u Pakao, ponovno uskrsnuće i njegov povratak u nje-gov Princip ili u čisto
boravište, odakle se spustio da se ujedini s materijom. Na ostrvima Chios i Tenedos, (ostrva u Grčkoj)