Page 44 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 44
Ova ogromna snaga izdržljivosti, trpljenja, strpljenja i podnošenja, stiče se samo stalnim uve-žbavanjem
svih funkcija, kao što se stiču zdrava fizička ljudska snaga i pojedinačna moralna snaga.
I maksima, isto toliko istinita koliko je i stara, glasi: večna opreznostje cena slobode. Interesantno je
videti univerzalne izgovore pod kojima su tirani, u svim periodima, oduzimali slobodu narodu. U statutu
Edvarda II (Kralj Engleske, nazvan tiraninom, jer nije želeo da deli vlast ni sa kim) kaže se da narod više
neće birati sudije i šerifa, zbog pobuna i razmirica koje su nastale. Isti razlog je naveden davno, pre
ukidanja prava narodu na izbor biskupa; i postoje primeri ovakvih neistina u još ranijim vreme-nima,
kada je Rim izgubio slobodu, njegovi ogorčeni stanovnici su govorili da je njihova neuređena sloboda
bolja od sramotnog spokojstva.
Sa Šestarom i Lenjirom, možemo da pratimo sve geometrijske figure matematike ravnih po-vršina, ili u
onome što je nazivano Geometrija i Trigonometrija, mada su obe reči neprecizne po svom značenju.
Geometrija, s prvim slovom ,,G“, za koje se u većini Loža kaže da znači merenje zemlje, tj. tla - ili
Premeravanje, a Trigonometrija znači merenje trouglova, ili figura koje imaju tri strane ili tri ugla. Naziv
druge reči je mnogo pogodniji za nauku koja treba da bude izražena poj-mom Geometrija. Ni jedno od
značenja nije dovoljno široko; jer, iako merenja ogromnih prostora površine zemlje i obala o koje se
lome brodovi a nesrećni pomorci se na njima spašavaju, obe se premeravaju s triangulacijom - mada su
istim metodom francuski astronomi izmerili stepen geo-grafske širine i time uspostavili podeoke na
jednoj nepromenljivoj osnovi; iako preko tog ogromnog trougla koji za svoju osnovu ima liniju nacrtanu u
mašti između mesta na zemlji sada, i njegovog mesta za šest meseci posle toga u svemiru, a za njegov vrh
je određena neka planeta ili zvezda da bi se izračunala razdaljina od Jupitera ili Sirijusa do Zemlje; i,
iako bi postojao još mnogo veći trougao, čija je osnova produžena na obe strane od nas, koja prolazi
neograničeni horizont u beskonačno, a njegov vrh je beskonačno daleko iznad nas, njemu odgovara sličan
beskonačan trougao - ono štoje gore je poput onogštoje dole ili beskonačno koje se podudara sa
beskonačnim; ipak, Nauka Brojeva, kojoj Pitagora daje toliku važnost i čije se tajne nalaze svuda u starim
religijama, a iznad svega u Kabali i Bibliji, nisu dovoljno izražene ni rečju Geometrija ni rečju
Trigonometrija. Jer, ta nauka uk-ljučuje i one iz Aritmetike, kao i one iz Algebre, Logaritama, Integrala i
Diferencijalnih Jednačina; uz čiju pomoć su rešeni problemi Astronomije ili Zakona Zvezda.
Vrlina je samo herojska hrabrost da se urade stvari za koje se misli da su ispravne, uprkos svim
neprijateljima tela i duha, uprkos svim izazovima ili pretnjama. Čovek je odgovoran za ispravnost svoje
doktrine, ali ne i za njenu čestitost. Posvećeni entuzijazam je mnogo lakši od dobrog dela. Kraj misli je
delovanje; jedini cilj Religije je Etički Princip. U političkoj nauci teorija je bezvredna, ali se cilj
ostvaruje u praksi.
U svakom credo religijskom ili političkom, kao i u duši čoveka, postoje dve oblasti, Dijalektika i Etika; i
21
tek kada su njih dve harmonično pomešane, nastaje savršena disciplina. Postoje ljudi koji su dijalektički
Hrišćani, kao što postoji mnoštvo onih koji su dijalektički Masoni, i oni koji su etički Nevernici, budući
da su etički Profani, u pravom smislu reči: - intelektualni vernici - ali su prak-tično ateisti: ljudi koji će
jasno tražiti Dokaze, s čvrstom verom u svoju logiku, ali koji ne mogu da prihvate Hrišćansku ili
Masonsku doktrinu, zavisno od snage ili slabosti čoveka. S druge strane, postoje mnogi dijalektički
skeptici, kao etički vernici, kao što postoji mnogo Masona koji nikada nisu prošli inicijaciju; i, kao što su
etici cilj i svrha religije, tako su etički vernici dragoceni. Onaj koji čini dobro je bolji od onog koji misli
ispravno.